Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија није успео да убеди опозицију да у централној скупштини у Приштини заједно изгласају новог председника, чиме је на Косову и Метохији створена нова политичка и институционална криза, из које ће излаз бити тражен новим ванредним парламентарним изборима.
“Нажалост, на основу одлуке уставног суда, скупштина је распуштена, а избори ће бити одржани у предвиђеном року“, рекла је у поноћ председница скупштине Аљбуљена Хаџиу.
Четири месеца од последњих парламентарних избора, на Косову и Метохији ће бити одржани нови, јер у скупштини није изабран нови председник, што је био један од задатака и услова за опстанак новог сазива владе и парламента, устоличених у фебруару ове године.
Уставни суд у Приштини дао је новој влади и скупштини, предвођених покретом Самоопредељење, рок да до 28. априла у поноћ изаберу новог председника.
Након истека петогодишњег мандата Вјосе Османи, покрет Аљбина Куртија није наишао на подршку опозиције да његови кандидати буду прихваћени и подржани за новог председника, те ће у наредних месец и по или два, гласачи на КиМ поново на биралишта.
Уставни суд је наложио да уколико до поноћи 28. априла председник не буде изабран, скупштина ће бити распуштена и расписани нови парламентарни избори.
Покрет Самоопредљење почео је процедуру избора новог председника, али није имао кворум од две трећине, односно 80 посланика, колико налажу уставна правила. Са 66 посланика покрет Аљбина Куртија није могао да изабере новог председника и сачува надполовичну већину у скупштини, која му је гарантовала какву такву стабилност у влади.
Бојкот скупштинских заседања
Посланици опозиције су у последња два дана бојкотовали свако скупштинско заседање владајуће већине, и минирали покушаје избора новог председника у последњем тренутку.
Курти је понашање опозиције назвао недржавним и антиинституционалним, оптужујуц́и их да намерно блокирају функционисање институција.
Оценио је да опозиција нема други циљ осим да опструише владу, истичуц́и да њени поступци представљају непоштовање резултата избора и грађанске воље изражене на изборима 28. децембра. Према његовим речима, бојкот пленарних седница је јасан доказ овог блокирајућег приступа.
Опозиција оптужила Куртија
У реакцији, опозиција је одговорила да Курти не признаје сарадњу, већ да захтева покорност других субјеката. Оптужили су Куртија да руши уставни поредак покретањем процеса избора новог председника без присуства посланика опозиције.
Натезање између власти и опозиције нарасло је пошто је почетком априла Вјоса Османи по истеку мнадата, предала дужност председници Скупштине Аљбуљени Хаџиу, председници новог сазива скупштине из редова Самоопредељења, чиме је Курти ставио под контролу кључне функције централне власти – владу, парламент и председништво.
Криза институција од фебруара прошле године
Криза институција на КиМ траје од фебруара прошле године, након избора на којима Куртијев покрет није имао довољно посланика да самостално формира владу. Конституисање новог сазива скупштине трајало је месецима, све док Вјоса Османи није расписала нове изборе пред нову годину.
Куртијев покрет је на децембарским изборима добио 51 одсто гласова Албанаца и успео да поврати позиције власти. Од тада је прошло два и по месеца а на Косову и Метохији ће бити организовани нови ванредни парламентарни избори.
