Posle 15 meseci rata, desetina hiljada izgubljenih života, razaranja i velike humanitarne krize, dogovor o primirju Izraela i palestinskog Hamasa stupiće na snagu u nedelju ujutru, 19. januara.
Previđeno je da se odvija u tri faze koje, između ostalog, podrazumevaju šestonedeljni prekid vatre, razmenu talaca i zatvorenika i potpuno povlačenje izraelskih trupa iz Gaze.
U saopštenju izraelske vojske se navodi da su u toku pripreme za primanje talaca i pružanje odgovarajuće fizičke i psihološke podrške.
„Oružane snage će nastaviti da deluju kako bi osigurale bezbednost Izraelaca u oblastima u blizini Pojasa Gaze“, dodaje se.
Katar, zajedno sa Amerikom i Egiptom, odigrao je ključnu ulogu u posredovanju između Izraela i Hamasa.
Iz katarskog Ministarstva spoljnih poslova savetuju sve stanovnike da „preduzmu mere predostrožnosti, budu na oprezu i čekaju uputstva iz zvaničnih izvora“.
Posle nekoliko dana neizvesnosti i višesatne rasprave o primirju, 24 ministra u izraelskoj vladi izglasala su primirje, a osam je bilo protiv.
Dva desničarska ministra, Itamar Ben Gvir i Bezalel Smotrič, koji se protive sporazumu, najavli su ranije da će podneti ostavke u znak protesta zbog sporazuma.
Ipak, nagovestili su da se neće pridružiti opoziciji u rušenju vlade, ako se rat nastavi za šest nedelja, kada se završi prva faza sporazuma o prekidu vatre i oslobode taoci.
- Kako glasi sporazum o primirju u Gazi i može li da potraje
- Primirje u Gazi će zaustaviti ubijanje, ali neće okončati sukob
- Primirje u Gazi: Otvorena pitanja o sporazumu
Mnogi Palestinci i porodice izraelskih talaca proslavili su vest o prekidu vatre nakon što je prvi put objavljena.
Uprkos tome, zvaničnici u Gazi navode da je od tog trenutka do konačne odluke izraelske vlade, više od 120 ljudi ubijeno u napadima.
I dalje ostaje nejasno da li primirje podrazumeva da je rat završen, koji taoci su i dalje živi, kao i da li će Izrael pristati da se povuče i iz tampon zone na istoku Pojasa Gaze.
Iz agencije Ujedinjenih nacije za Palestince navode da je dogovor o primirju „samo početna tačka“.
„Potreban nam je brz, neometan i neprekidan pristup humanitarne pomoći kako bismo odgovorili na ogromnu patnju u Gazi“, navodi se iz ove agencije.
Pozivaju sve strane da se pobrinu za to da sve odredbe dogovora o primirju u potpunosti budu primenjene.
Pogledajte prva reagovanja Izraelaca i Palestinaca povodom vesti o sporazumu o primirju
Koliko je bilo primirja do sada?
Rat Izraela i Hamasa traje od oktobra 2023.
Posle iznenadnog upada ekstremističkih grupa iz Pojasa Gaze u Izrael 7. oktobra 2023, kada je ubijeno 1.200 ljudi, a 251 uzet za taoce, Izrael je pokrenuo odmazdu.
Do sada je ubijeno blizu 47.000 ljudi u Gazi, prema palestinskim izvorima, ali se strahuje da je broj mnogo veći.
Većina od 2,3 miliona stanovnika u palestinskoj enklavi je raseljeno, mnogi delovi Pojasa Gaze su razoreni, a prisutna je velika velika nestašica hrane, goriva i lekova.
Tokom prethodnih 15 meseci brutalnog rata, Izrael je ubio nekoliko najviših predstavnika Hamasa, počev od Ismaila Hanijea do Jahje Sinvara.
Od 7. oktobra 2023. godine do sada, samo jednom je bilo postignuto primirje.
Obustava vatre trajala je od 24. do 30. novembra 2023. godine, i tada je Hamas oslobodio 105 talaca u zamenu za oko 240 palestinskih zatočenika u izraelskim zatvorima.
U međuvremenu je Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje izraelskog premijera Netanjahua, bivšeg izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, kao i vojnog lidera Hamasa Muhameda Deifa, iako je Izrael tvrdio da je on poginuo u vazdušnom napadu na Gazu u julu 2024.
Krajem 2024. godine, postignuto je i primirje Izraela i Libana, tačnije libanskog Hezbolaha, posle godinu dana borbi.
U znak podrške palestinskom Hamasu, Hezbolah je izvodio napade na sever Izraela, što je primoralo hiljade Izraelaca da se rasele iz tog područja.
Izrael je potom pokrenuo snažne vazdušne napade na Liban, a u jednom od takvih ubijene su najistaknute vođe Hezbolaha, pre svih Hasan Hasralah.
Potom je Izrael pokrenuo i kopnenu invaziju na Liban.
Primirje je postignuto 26. novembra 2024, a o detaljima više pročitajte ovde.
Uporedo sa borbama Hamasa i Hezbolaha, koje snažno podržava Iran, i jemenski pobunjenici Huti vode sukobe sa Izraelom.
Prošle godine, Iran je prvi put lansirao rakete prema Izraelu kao odgovorna ubistva vođaa Hamasa i Hezbolaha Hanijea i Nasralaha, zbog čega je svet tada bio zabrinut da će Bliski istok utonuti u još dublje sukobe.
Izrael je uzvratio, ali se na tome završilo.
Šta je dogovoreno?
Sporazum o primirju koji su 15. januara uveče potvrdili posrednici biće sproveden u tri faze.
Prva faza je šestonedeljni prekid vatre.
Tokom tog perioda Hamas će osloboditi 33 taoca koje je zarobio u napadu 7. oktobra 2023.
U zamenu za svakog oslobođenog taoca, Izrael će osloboditi desetine palestinskih zatvorenika.
Izrael će povući vojnike iz gušće naseljenih delova Pojasa Gaze u tampon zonu na istočnoj strani, raseljenim Palestincima će biti dozvoljeno da počnu da se vraćaju domovima – tamo gde oni nisu razoreni – a stotine kamiona sa pomoći bi trebalo da ulaze na palestinsku teritoriju svakog dana.
Druga faza, u kojoj bi trebalo da budu oslobođeni preostali taoci, podrazumeva povlačenje izraelskih trupa i povratak na „održivo smirivanje“ situacije i trebalo bi da počne 16. dana primirja.
Treća i poslednja faza označiće početak rekonstrukcije Gaze, što što bi moglo da potraje godinama.
Tada bi trebalo da budu rešena ključna pitanja o budućnosti Gaze, kao što su ko će njome upravljati i da li se Izrael u potpunosti povlači.
Izrael je objavio da su 94 taoca još u rukama Hamasa, od čega se za 34 pretpostavlja da više nisu živi.
Indirektni pregovori u Kataru se vode od maja 2024. godine i predlog primirja je na stolu već osam meseci.
„Precizne konture ovog plana sam izložio 31. maja 2024. godine, nakon čega ga je jednoglasno podržao Savet bezbednosti UN.
„To je rezultat ne samo ekstremnog pritiska pod kojim je Hamas i izmenjene regionalne jednačine nakon prekida rata u Libanu i slabljenja Irana – već i uporne i mukotrpne američke diplomatije.
„Moja diplomatija nikada nije prestala da ulaže napore da dođemo do dogovora“, rekao je američki predsednik Džozef Bajden na konferenciji za medije posle vesti o postignutom primirju.
Bajden je potom rekao i da je u postizanju dogovora pomogao novoizabrani predsednik Donalda Trampa, koji je izvršio pritisak na obe strane zahtevajući oslobađanje talaca pre njegove inauguracije u ponedeljak, 20. januara.
„Proteklih nekoliko dana razgovarali smo kao jedan tim“, rekao je Bajden.
Tramp je prvi potvrdio izveštaje o postignutom sporazumu, pretekavši Belu kuću i Katar.
U kasnijoj objavi na društvenim mrežama, Tramp je pokušao je da preuzme zasluge za „epski“ sporazum, rekavši da je to „moglo da se dogodi samo kao rezultat naše istorijske pobede u novembru“.
- Rešenje o dve države: Da li je to ključ za mir na Bliskom istoku
- Kako Izrael zamišlja novi Bliski istok
- Amnesti Internešnal optužuje Izrael za genocid nad Palestincima u Gazi
Zašto je sporazum baš sada prihvaćen kada osam meseci nije bilo pomaka?
Lusi Vilijamson, BBC dopisnica sa Bliskog istoka
Postoji nekoliko stvari koje su se promenile – i politički, i na terenu.
Prva je izbor Donald Trampa za sledećeg američkog predsednika.
On je zapretio da će „nastupiti pakao“ ako taoci ne budu pušteni pre nego što on stupi na dužnost 20. januara.
Hamas je to mogao da protumači kao znak da će čak i kakve-takve kočnice koje je administracija Džozefa Bajdena koristila u pokušaju da zauzda izraelsku vladu biti uklonjene, mada je teško zamisliti šta bi to tačno moglo da znači za teritoriju koja je već toliko razorena za 15 meseci rata.
Izrael takođe oseća pritisak od dolazećeg američkog predsednika da okonča sukob u Gazi, koji preti da ugrozi Trampove nade za obezbeđivanje šireg regionalnog sporazuma i njegovog željenog imidža predsednika koji okončava ratove.
Tramp je, nakon vesti o postizanju primirja, objavio na svojoj društvenoj mreži Istina da je postignut dogovor o puštanju talaca na slobodu i zahvalio se.
„Sporazum epskih razmena o prekidu vatre mogao da se desi samo kao rezultat naše istorijske pobede u novembru“, dodao je.
Iz kabineta premijera Izraela saopštili su da se Hamas povukao zbog „čvrstog stava“ Netanjahua protiv zahteva u poslednjem trenutku o raspoređivanju snaga na Filadelfijskom koridoru između Gaze i Egipta.
Napominju i da postoji „još nekoliko nerešenih tačaka“ sporazuma kojima se treba pozabaviti, ali se nadaju da će se to dogoditi u narednim satima.
Glavni pregovarač Hamasa dao je izjavu o sporazumu o prekidu vatre, rekavši da ta grupa „neće oprostiti“ Izraelu patnje u Gazi tokom rata.
„U ime svih žrtava, svake kapi prolivene krvi i svake suze zbog bola i ugnjetavanja, poručujemo da nećemo zaboraviti i nećemo oprostiti“, rekao je Halil al Haja.
Oglasio se i Isak Hercog, predsednik Izraela.
„Ovaj sporazum, kada bude potpisan, odobren i sproveden, doneće bolne, izazovne i mučne trenutke.
„Ovo nije jednostavna situacija – to je jedan od najvećih izazova koje smo ikada poznavali“, rekao je.
Sa druge strane, izraelski premijer Benjamin Netanjahu suočava se sa stalnim pritiskom njegove ultradesničarske koalicije da nastavi rat.
Ali Tramp bi takođe mogao da mu postane korisno sredstvo u ubeđivanju njegovih saveznika da progutaju ovaj sporazum i ostanu u vladi.
Novi američki predsednik i čovek kog je izabrao za izraelskog ambasadora doživljeni su kao pobornici izraelskih naselja na okupiranoj Zapadnoj obali, za koju je izraelski ultradesničarski ministar finansija Bezalel Smotrič rekao da želi da je anektira.
Posle sastanka sa premijerom Smotrič je delovao neuvereno, pišući na društvenim mrežama da je aktuelni sporazum „katastrofa“ za izraelsku nacionalnu bezbednost i da ga on neće podržati.
Neki u Izraelu, međutim, veruju da i Smotrič i njegov ultradesničarski saveznik, ministar za nacionalnu bezbednost Itamar Ben-Gvir, vide aktuelnu ulogu u izraelskoj vladi kao najbolju šansu da učvrste kontrolu nad Zapadnom obalom, naročito kad se Tramp vrati u Belu kuću, i da je malo verovatno da će ostvariti pretnje ostavkom.
Druga najbolja stvar koja se promenila sve je veći pritisak na Netanjahua od njegovog vlastitog vojnog establišmenta.
Naširoko se smatra da su se ključne ličnosti iznova suočile sa njim oko nestajućih vojnih ciljeva u neprekinutom ratu, posle ubistva vrhovnih vođa Hamasa i desetkovanja Gaze.
Prošle nedelje je 10 izraelskih vojnika poginulo u Gazi, ponovo dovevši u prvi plan cenu rata po Izrael i večito pitanje da li je „potpuna pobeda“ nad Hamasom koju je Netanjahu obećao uopšte moguća.
Neki analitičari sada sugerišu da se Hamas brže obnavlja nego što ga Izrael poražava i da stoga Izrael mora da preispita vlastitu strategiju.
A došlo je i do treće – regionalne – promene koja je takođe uticala na promenu ovdašnjih očekivanja: slabljenja i erozije Hamasovih saveznika u iranskoj Osovini otpora, od Hezbolaha u Libanu i Bašara al Asada u Siriji, zajedno sa ubistvom Hamasovog vođe Jahje Sinvara u Gazi.
- Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o dugogodišnjem sukobu
- Šta čeka Iran sada kada je razbijena njegova „Osovina otpora“
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
