субота, 04.01.2025, 18:47 -> 20:05
Извор: РТС
Због албанског насиља на Косову и Метохији, пре и после 1999. године, многи Срби, Горанци, Роми и Бошњаци, остали су без својих домова. Породица Јакуповић из Магуре, код Липљана, једна је од 5.200 интерно расељених који живе у Лесковцу.
На подручју Лесковца било је пет колективних центара. Иако су колективни центри одавно затворени, многи и даље живе тешко. Тако је и породица Јакуповић са зетом и ћерком провела 23 тешке године у оронулом школском објекту, који су добили као привремени смештај.
Гина Јакуповић из Магуре, код Липљана, каже да су јуна месеца изашли из места.
“Онда су нам 12. или 13. јуна запалили кућу. Доле се нисмо враћали, били смо у Косову Пољу једно време. Деца су изашла раније, а деда, син и ја смо остали до септембра 1999. године”, каже Јакуповићева.
Славиша Станковић је из Рабовца код Липљана, а са супругом Сабрином и двоје деце радио је даноноћно да би обезбедио храну и школовао децу.
“Супруга не ради нигде. Радим приватно механику од тога живим, радио сам и приватно, шта све нисам радио, радио сам и косидбу и у грађевини”, истиче Станковић.
Оддахнули су тек недавно када су добили кров над главом.
“Наш деветоро чланова је живело у три просторије. Живот се наставио, трудили смо се да се изборимо. У тој кући су ми одрасла два детета и школовала се”, наводи Станковић.
Милорад Тодоровић је имао 15 година када је морао да напусти своју кућу у Призрену, а његова супруга 11 када је напустила родни Урошевац. Сада су родитељи троје деце и подигли кредит за стан.
“После 23 године сам био доле у Призрену. Искрено, није ми било свеједно”, напомиње Тодоровић.
Снежана Тодоровић је десет година провела у мотелу.
“Ту смо били смештени, нас око 100 породица”, закључује Снежана Тодоровић.
Многе расељене породице које живе у Лесковцу су подстанари, а све што су имали, остало им је на Косову и Метохији.
