“Pričaju kao Tarzani, vaspitava ih telefon” Budući đaci prvaci zabrinuli stručnjake: Testiranje pred upis otkrilo šokantne nedostatke, za ovo niko nema odgovor

Upis dece u prvi razred osnovne škole u Srbiji trajao je do juče, 31. maja, i na osnovu sistematskih pregleda i testiranja stručnjaci uočavaju da sve više dece ima krivu kičmu, slabe motoričke sposobnosti, nedovoljno razvijen govor, ali i druge probleme nastale zbog stalnog korišćenja mobilnih telefona i tableta, i kako napominju, nedovoljno posvećene pažnje i rada roditelja sa njima.

Pedijatar dr Dejan Jonev kaže da ove godine na sistematskim pregledima budućih prvakanije bilo ničega alarmantnog što se njihovog zdravlja tiče, a što već nije zabeleženo prethodnih godina. Ipak, kod pojedinaca izraženi su nepravilna ishrana i loše držanje.

– Bilo je dece koja imaju ravna tabana i nešto gojazne dece. Istakao bih da deca nemaju krivu kičmu, već loše držanje. Ono što je karakteristično jeste nepravilna ishrana. Roditelji se žale da deca jedu grickalice i slatkiše, a ne žele da jedu meso i povrće. Voće i nekako jedu, ali povrće odbijaju – kaže dr Jonev za Blic.

Prema njegovim rečima sve zavisi i od toga šta su roditelji radili od ranog uzrasta deteta.

– Već od 4. meseca života dete razvija mišljenje, i ako tada počne da se greši u ishrani onda to ima reperkusije kasnije. Važno je poštovati savete lekara i nutricionista. Što se tiče psihiloškog dela deca su radosna i žele da idu u školu. Kod psihologa nismo imali problema što se tiče pripremljenosti dece u školu, ako ima tegoba to su izolovani slučajevi – kaže dr Jonev.

Sve više dece ima ravne tabane

Dodaje da su ravni tabani učestali kod dece, ali da se ne zna razlog. I na sistematskim u osmom razredu naiđe na ravne tabane, čak i pored korišćenja uložaka.

– Ortopedi su zbunjeni takođe. Ravni tabani nisu toliko opasni, ali ako stopala nemaju amortizaciju onda ne postoji amortizacija pri hodanju i onda kičma trpi više opterećenja. Ta krivina koju imamo na tabanu pomaže da nam kičma, koja je stub našeg tela, ne bude preopterećena – objasnio je dr Jonev.

“Pričaju kao Tarzani, umesto da trče bacakaju se na sve strane”

Sa druge strane, razgovor sa psihologom upalio je crveni alarm kod stručnjaka. Psihološkinja Dragana Ćupurdija kaže da je završeno testiranje u osnovnim školama i da je primetila da je ova generacija lošija od prethodnih, i da su u odnosu na prvake od pre četiri godine sve neverbalniji.

– Nije problem u tome da oni šuškaju ili da ne izgovaraju pravilno pojedine glasove, već su totalno agramatični. Ne znaju da sklope rečenicu, a srpski im je maternji jezik i to je za mene katastrofa. Neki su progovorili tek sa pet godina, imamo i takvu decu, a toga pre nije bilo. Imamo i decu koja su dijagnostifikovana kao ekranizovana. To su deca koja nemaju ili jako slabo imaju kontakt sa očima. Intelektualno su očuvani, ali nisu socijalizovani. Ne umeju da se obraćaju, kada pričaju ne gledaju druge u oči – kaže Dragana Ćupurdija za Blic. 

Za razlog navodi što su stalno pred ekranima telefona ili tableta. Napominje da takve dece ima sada sve više.

– Rođeni su zdravi, a kod nas dođu sa dijagnozama. Primećujem da je toga više. Kada kažem da su agramatični to znači da bi dete u tom uzrastu trebalo da zna da sklopi rečenicu i da rečenica bude gramatički tačna. Pričaju kao Tarzan, na primer, “ja jedem”, “ja otići ili doći”. Ne kažem da su svi takvi, ali ih ima i nije jedan slučaj u pitanju, već ih je više. Sa 1 odsto došli smo na 10 odsto – kaže Dragana Ćupurdija.

Vaspitavaju ih kompjuteri, mobilni telefoni, influenseri,…

Prema njenim rečima, vidi se da su to vaspitno zanemarena i zapuštena deca, ne vaspitaju ih roditelji već neko drugi, odnosno, mobilni telefoni, influenseri, tableti, igrice…

Na pitanje da li kod te dece ima napretka tokom školovanja, kaže da je napredak jako mali, jer kada dete uđe u školu sistem ne daje posebne programe za to, eventualno može da se dobije dodatna podrška logopeda i redukatora, a to je jednom nedeljno.

– Nema intenzivnijeg tretmana i ne može jedan tretman da reši problem ako roditelj ne vidi dalje da treba nešto da uradi. Oni očekuju da će redukator da napravi čudo od njegovog deteta, a toga nema, a sa druge strane, gradivo počinje da se usložnjava i kako druga deca rade i napreduju počinje sve više da se oseća da to dete u startu nije krenulo sa istim sposobnostima kao druga deca – kaže Dragana Ćupurdija.

Postaju disciplinski problem

Primetila je i da deca koja provode previše vremena pred ekranom, kada krenu u školu budu neartikulisani, bacaju se po podu, imaju sumanuto ponašanje.

– Ne znaju redovno da trče, već se bacakaju. Telo im je polusavijeno, a ruke i noge lete na sve strane. Oni ne prihvataju dečje igre, ne poštuju pravila zato što ih tome niko nije učio. Zbog toga ih nakon nekog vremena druga deca izoluju i najčešće postanu disciplinski problem u školi – kaže psihološkinja.

U prvi razred upisuju se deca rođena od 1. marta 2018. do 28. februara 2019. godine, a za prevremeni upis mogu da se prijave i deca rođena od 1. marta do 1. septembra 2020. godine.

Tri obavezne vakcine

Dete će pred prvi razred primiti i vakcine, a prema obaveznom kalendaru vakcinacije, dete pred polazak u školu, odnosno sa 7 godina, treba da primi:

Ukoliko je i vakcina protiv dečje paralize inaktivisana, onda je potrebno razdvojiti vakcine jer se sve tri daju u nadlakticu. Nakon primanja dve vakcine, potrebno je sačekati minimum dve nedelje na dobijanje još jedne vakcine.

Kurir.rs/Blic