Državni zvaničnici se poslednjih dana trude da ubede javnost da Srbija ima novca da otkupi ruski udeo u Naftnoj industriji Srbije (NIS). Međutim, struka smatra da to nije moguće bez dodatnih zaduženja, a tu priču dodatno podgreva i planirana emisija dinarskih državnih obveznica u iznosu od preko milijardu evra.
Prošlo je gotovo mesec dana od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da su Sjedinjene Američke Države (SAD) odlučile da uvedu saknkcije Naftnoj industriji Srbije (NIS).
Ipak, od tada do danas još nema zvanične potvrde od strane američkih zvaničnika, dok je američki ambasador Kristofer Hil slao pomešane signale, a vlast u Srbiji dizala paniku.
Vučić je pak ovih dana nagovestio da veruje da će taj papir dobiti oko 15. januara, možda u ponedeljak ili petak.
SAD bi uvele sankciju NIS-u, ukoliko do njih dođe, zato što se nalazi u većinskom vlasništvu ruskog kapitala, odnosno Gasproma. Zbog toga se u ovih mesec dana u javnosti spekuliše o otkupu ruskog udela i potencijalnoj nacionalizaciji NIS-a, a ministar finansija Siniša Mali, kao i Vučić tvrde da Srbija za to ima spreman novac.
Međutim, Mali se ogradio uz reči da ipak postoji problem oko strukture budžeta, ali da će se rešenje pronaći.
Potencijalno rešenje možda je pronađeno u dodatnom zaduživanju kroz emitovanje obveznica.
Kako je objavila Uprava za javni dug, Vlada Srbije je, na sednici održanoj 26. decembra, donela Odluku o emisiji desetoipogodišnje državne obveznice u iznosu od 120 milijardi dinara, odnosno nešto više od milijardu evra. Kuponska stopa iznosiće 5,25 odsto godišnje.
Prva aukcija biće održana 23. januara ove godine, dok je datum dospeća 27. jul 2035. Kako se dodaje, nominalna vrednost svake obveznice je 10.000 dinara.
Ekonomista Dragovan Milićević tvrdi da Srbija ima para za to, ako se dodatno zaduži.
„To je valjda sada svima jasno“, naglašva on i dodaje da on to ovog puta odobrava.
„Za razliku od ostalih situacija, ja to podržavam, jer se radi o strateškoj firmi koja po prirodi donosi veliki profit, samim tim bi i rok povraćaja bio povoljan“, objašnjava Milićević.
Međutim, on upozorava da se tu onda postavlja pitanje kvaliteta menadžmenta.
„Ako se ponovi situacija sa NIS-om pre 15 godina, scenario je poznat“, ukazuje naš sagovornik.
On smatra i da je to trenutno više stvar politike nego struke, kao i da postoji nekoliko nedoumica oko toga šta znači otkupiti većinski paket.
„Pitanje je da li Srbija hoće da ima većinski, dominantni ili stopostotni udeo. Po meni, oskudne su informacije da li bi oni istrajali na sankcijama kada bi Gasprom imao i jednu akciju“, zaključuje Milićević.
Treba li država da otkupi udeo u NIS-u i hoće li ga se Rusi odreći?
Glavni broker „Momentum sekjuritiza“ Nenad Gujaničić tvrdi da je čitava tematika oko NIS-a bazirana na spekulacijama, koje iznosi državni vrh.
„Jasno je da je cilj Zapada da smanji ruski uticaj na Balkanu, ali teško je poverovati da će to raditi na način da će sankcionisati čitavu jednu državu. Jer niti jedne sankcije prema NIS-u ne mogu sprečiti funkcionisanje kompanije, osim da se zabrani uvoz sirove nafte u našu zemlju, a to već nisu sankcije prema kompaniji već čitavoj zemlji“, objašnjava on.
Ako ne bude ekstremnih sankcija, smatra Gujaničić, nema nijednog razloga da se ruska strana odrekne većinskog vlasništva u NIS-u.
On je mišljenja da emitovanje državnih obveznica nema veze sa pričom oko NIS-a.
„To je posledica činjenice da moramo da se zadužujemo da bismo finansirali budžetski deficit i isplatu dospelih obveznica“, ukazuje naš sagovornik.
Gujaničić veruje da je dobro što država nije većinski vlasnik NIS-a.
„Već se na velikom broju primera pokazalo da ne postoji efikasno korporativno upravljanje državnih kompanija, odnosno poslovanje državnih kompanija isključivo je pod partijskom kontrolom što pre ili kasnije vodi do stvaranju gubitaka“, podseća on.
NIS je, kako naglašava, bio u „očajnom stanju“ pre nego što su ga preuzeli Rusi.
„Ako se izuzme netransparentan način prodaje, sve ostalo što se zbivalo sa tom kompanijom išlo je u korist građana. Da je kompanija ostala pod državnom kontrolom svedočili bismo scenariju EPS-a ili Telekoma, gde su kompanije dovedene na rub egzistencije zbog neadekvatnog upravljanja. NIS je trenutno jedna od boljih domaćih kompanija i to pre svega zahvaljujući većinskom vlasniku, a bio bi još bolji da je postojala valjana kontrola poslovanja od strane države koja ima skoro 30 odsto akcija“, navodi Gujaničić.
NIS trenutno na berzi vredi oko milijardu evra, podseća on.
„Ipak, svi znaju da je to vrednovanje prilično nerealno, jer su prometi na domaćem tržištu više nego slabi. NIS kao kompanija se nalazi u prilično dobrom stanju, premda će ova poslovna godina biti značajno lošija nego prethodne dve“, upozorava naš sagovornik.
Ako bi većinski vlasnik zaista želeo da proda kompaniju na fer i transparentan način na međunarodnom tenderu, Gujaničić veruje da bi mogla da se postigne cena koja je čak dva ili tri puta veća od trenutne cene na berzi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
