Nemački reditelj i aktivista Roza fon Praunhajm preminuo je u 84. godini. Ostaće zapamćen kao beskompromisni pionir kvir kinematografije koji je izazvao nacionalni skandal razotkrivanjem homoseksualnosti slavnih osoba na televiziji uživo.
Roza fon Praunhajm, jedna od ključnih figura novog nemačkog filma i borac za prava homoseksualaca koji je svojim radom pomerao granice i rušio tabue, preminuo je u Berlinu u 84. godini, piše Večernji.hr.
Njegova smrt, kako su izvestili nemački mediji, nastupila je u sredu u ranim jutarnjim satima, samo nekoliko dana nakon što je u nemačkoj prestonici sklopio brak sa svojim dugogodišnjim partnerom Oliverom Sehtingom.
Rođen kao Holger Radke u Rigi 1942. godine, dao je sebi umetničko ime „Rosa“, kao referencu na ružičasti trougao (rosa Winkel) kojim su nacisti označavali homoseksualce u koncentracionim logorima, dok se „von Praunheim“ odnosi na frankfurtsku četvrt u kojoj je odrastao.
Njegov drugi dugometražni film, „Nije homoseksualac perverzan, već društvo u kojem živi“ (Nicht der Homosexuelle ist pervers, sondern die Situation, in der er lebt), premijerno je prikazan na Berlinskom filmskom festivalu 1971. godine.
Snimljen kao nemi film sa dodatim društveno-kritičkim komentarom, radikalno je izmenio konvencije prikazivanja kvir života. Cilj filma, kako je sam autor izjavio, bio je da homoseksualce učini političnijima, a to je postigao agresivnom kritikom onih gej muškaraca koji su pokušavali da kopiraju životne stilove heteroseksualnih parova.
Reakcije su bile munjevite i nakon prikazivanja filma, širom Zapadne Nemačke osnovano je više od pedeset grupa za prava homoseksualaca. Emitovanje na javnoj televiziji 1973. godine izazvalo je toliku kontroverzu da je bavarska televizija odbila da prikaže film, pustivši umesto njega snimak automobilske trke.
Ipak, najveći skandal u svojoj karijeri von Praunheim je izazvao u decembru 1991. godine, kada je tokom gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji uživo javno autovao dvojicu izuzetno popularnih muškaraca kao homoseksualce: voditelja Alfreda Bioleka i komičara Hapea Kerkelinga.
Nijedan od njih nije bio obavešten o njegovoj nameri, a nemački mediji, poput Bilda, nazvali su taj čin izdajom. Reditelj je kasnije objasnio da je njegov istup bio vapaj očaja usred krize AIDS-a, podstaknut smrću bliskog prijatelja.
Smatrao je da poznate osobe koje pripadaju diskriminisanoj manjini nemaju pravo na privatnost u konvencionalnom smislu. „Njihov privatni život uvek je politički“, izjavio je. Pa iako je Kerkeling isprva bio užasnut, kasnije je priznao da je reakcija javnosti bila „neverovatno normalna“, dok je Biolek taj čin opisao kao bolan, ali u konačnici oslobađajući.
Tokom karijere duge više od pet decenija, Roza fon Praunhajm je snimio preko 150 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a bavio se i slikarstvom i pisanjem. Njegov opus bio je provokativan, ekscentričan i prožet „kamp“ estetikom, uvek sa jasnom aktivističkom porukom.
Teme njegovih filmova bile su raznolike, od portreta seksologa Magnusa Hiršfelda i kolege reditelja Rajnera Vernera Fasbindera, do istraživanja sopstvene prošlosti. U dokumentarcu „Dve majke“ (Meine Mütter) iz 2007. godine, fon Praunhajm je krenuo u potragu za svojim korenima nakon što je u kasnim pedesetim godinama od usvojiteljke saznao da je rođen u zatvoru u Latviji i da mu je biološka majka ubijena u psihijatrijskoj ustanovi.
Svoj poslednji film, „Sotonska krmača“ (Satanische Sau), prikazan na ovogodišnjem Berlinalu, opisao je kao „san, parodiju i farsu mog života: poetske asocijacije na moju smrt, moj seksualni život i moje ponovno rođenje“.
A samo nekoliko dana pre smrti, kako je objavljeno u medijima, venčao se sa svojim partnerom Oliverom Sehtingom na intimnoj ceremoniji u Berlinu. Par je razmenio prstenje u obliku žaba, što je bila Sechtingova ideja. Roza fon Praunhajm je objasnio da je to zato što mu je jednom rekao kako se „u sledećem životu želi ponovo roditi kao žaba“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
