Pukovnik ruske avijacije Viktor Alksnis, poznati kao “crni pukovnik”, preminuo je u 74. godini u regionu Moskve.
Foto: Jutjub/Printskrin
Vest o smrti Alksnisa, bivšeg poslanika Državne dume i saradnika bivšeg ministra odbrane DNR Igora Strelkova i autor Telegram kanala “Crni pukovnik”, objavila je njegova ćerka Irina Alksnis.
Ona je rekla da je njen otac proveo “poslednja tri dana” na odeljenju vaskularne intenzivne nege Regionalne kliničke bolnice u Mitiščiju i izrazila zahvalnost osoblju na brizi i pruženoj pomoći njegovoj porodici.
– Da bismo sprečili spekulacije. U noći 30. decembra, tata je imao hemoragični moždani udar, odmah je pao u duboku komu. Čim se pojavi informacija o sahrani, odmah ću je objaviti – napisala je Irina 2. januara na kanalu “Crni pukovnik”.
Poslednja objava u ime samog Alksnisa na kanalu datirana je od 28. decembra. U njoj je bivši poslanik i vojnik razgovarao o izvinjenju koje je predsednik Vladimir Putin uputio azerbejdžanskom lideru Ilhamu Alijevu zbog pada putničkog aviona Azerbejdžan erlajns u Kazahstanu 25. decembra.
Nekoliko vojnih blogera je na ovaj ili onaj način pisalo ili pominjalo Alksnisovu smrt, a supruga Strelkova, Miroslava Reginskaja, izrazila je saučešće.
– Sovjetski oficir, patriota, koji je ceo život proveo braneći naše sunarodnike u bivšim republikama. Viktor Imantovič je bio vatreni pristalica ruskog proleća. Iskren, nepokolebljiv, nikada ne odstupa od svojih ideala – to je ono što je Viktor Alksnis. Uvek će nam svima nedostajati – napisala je.
Ko je bio Viktor Alksnis?
Viktor Alksnis je unuk ruskog vojskovođe Jakova Alksnisa, koji je uhapšen 1937, pogubljen 1938, a rehabilitovan 1950-ih. Rođen je 21. juna 1950. godine u selu Taštagol u Kemerovskoj oblasti, gde su mu roditelji radili u rudniku gvožđa.
Alksnis se 1957. godine, nakon rehabilitacije njegovog dede, sa porodicom preselio iz Sibira u Rigu. Završio je Višu vojnu vazduhoplovnu inženjersku školu u Rigi po imenu Jakov Alksnis.
Služio je u sovjetskoj, zatim ruskoj vojsci do oktobra 1992. godine, kao protivnik nezavisnosti Letonije. Pre nekoliko godina je u medijima tvrdio da mu je u nezavisnoj Letoniji ponuđeno mesto ministra odbrane, ali da je on to odbio.
Svoju političku aktivnost započeo je 1988. javnim istupanjem protiv cilja povlačenja Letonije iz SSSR-a. Podržavao je Državni komitet za vanredne situacije tokom puča u avgustu 1991. godine. U intervjuu portalu Nakanune 2021. godine, Alksnis je nazvao akcije pučista “poslednjim očajničkim pokušajem očuvanja jedinstva zemlje”.
On je izneo mišljenje da predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov snosi ličnu odgovornost za “dovođenje ogromne zemlje u kolaps”.
(Telegraf.rs)
