Трагедија у Врању, када је на тренингу преминуо осамнаестогодишњи младић, отвара бројна питања – колико се озбиљно приступа здравственим прегледима деце која се баве спортом и зашто их не треба прескакати?
Да нешто није у реду, прво се примети на редовним спортским прегледима, који су по закону обавезни два пута годишње – за сву децу која се баве спортом. Међутим, не зна се колико је школица спорта које то поштују. Школа фудбала “Винер” је добар пример.
Тренер у тој школи Срђан Крсмановић каже да имају лиценцираног клупског лекара који дужи низ година прегледа децу у школи.
“Поред телесне висине и масе ради се ЕКГ срца у миру и након напора и мери се крвни притисак”, рекао је Крсмановић.
Деца старија од дванаест година раде тест оптерећења како би се оценио одговор срца на повећане напоре.
Специјалиста спортске медицине др Милош Малетић објашњава да се ЕКГ-ом у миру и напору може испратити да ли неко има поремећаје у самом срчаном мишићу.
Председница Удружења спортске кардиологије др Ивана Недељковић указује да се највећи проблем налази на нивоу школских диспанзера, где су систематски прегледи понекад рутински.
“Када дође млади спортиста који је већ сада са неких двадесетак година, може да се открије срчана мана на прегледу код нас кардиолога, а да се пре тога, рецимо, није открило у школском диспанзеру”, истиче Недељковићева.
Кључна улога родитеља
Поред лекара и тренера, кључну улогу у превенцији имају и родитељи, кажу кардиолози.
Недељковићева додаје да родитељи данас често форсирају децу да се баве спортом за који немају предиспозиције.
“И ти први прегледи су некада и до самог родитеља. Они добију сигнал лекара да дете није спремно за одређену врсту спорта, али се врло често оглуше о додатне прегледе и не појаве се поново”, наглашава Недељковићева.
Да би тренинзи утицали на правилан развој деце без последица, неопходно је, кажу лекари, ускладити термине тренинга са школским обавезама.
Малетић указује да касни вечерњи тренинзи нису физиолошки најповољнији. “Углавном сви су у периоду од 21 до 23 часа, а тај период је по физиологији више време за припремање за сан него за максимални физички напор. То није здраво, јер је боље прилагодити спортисту да тренажни процес буде у периоду када се отприлике јављају и такмичарске утакмице”, каже Малетић.
Редовни систематски прегледи смањују ризик од изненадне срчане смрти за више од 80 одсто, показују истраживања.
