Први на линији одбране од злоупотребе података о личности су грађани. На њима је да буду опрезни у остављању информација и да чувају лозинке. Којим институцијама да се обрате за помоћ ако дође до злоупотребе и како је спречавају.
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Маринковић је, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, покренуо другу националну кампању о заштити података “Да лично буде безбедно”
Кампању чине кратки видео-клипови у којима се грађанима дају савети за заштиту података, а прву, овог типа, имали су 2022. године.
Мариновић каже за РТС да је циљ нове кампање ширење свести о значају заштите приватности.
“У првој кампањи циљна група била је нешто млађа популација. Сада се обраћамо буквално свима”, истиче повереник, који се захвалио Радио-телевизији Србије која је подржала кампању и помогла у њеној промоцији.
Конкурс за новинаре
У оквиру кампање организован је и конкурс за новинаре који извештавају о темама заштите приватности.
“Организовали смо конкурс за новинаре свих медија – електронских, штампаних, па чак и оних који садржај објављују на друштвеним мрежама”, објаснио је Мариновић.
Конкурс је намењен ауторима који су објавили прилоге или текстове о заштити личних података у стварном или дигиталном окружењу.
“Кампања траје од 1. новембра прошле године до 31. октобра 2026. Позивам све новинаре који су се бавили овом темом да се пријаве”, каже Повереник.
Према његовим речима, најбољи радови биће награђени учешћем на међународној новинарској конференцији у организацији ОЕБС-а.
Истовремено, један од кључних проблема у области заштите личних података је и недовољна примена законских обавеза.
Обавеза именовања лица задужена за заштиту података
Према закону, органи власти и многе компаније морају да именују лице задужено за заштиту података о личности.
“До сада имамо око 7.386 пријављених лица за заштиту података о личности, што није мали број, али процењујемо да је то тек око половине оних који имају ту обавезу”, наводи повереник.
Подсећа да лице за заштиту података има важну улогу у свакој институцији или компанији.
“Спона су између организације која обрађује податке, грађана чији се подаци обрађују и Повереника”, објашњава Маринковић.
Прва стручна брана
Лицима за заштиту личних података је задатак да процене да ли је њихова обрада у складу са законом.
“То је прва стручна брана која треба да каже да ли је неки нови начин обраде података у складу са законом или није”, истиче саговорник.
Истраживања показују да се свест грађана о заштити података постепено повећава. Ипак, како каже део грађана и даље оклева да пријави злоупотребу.
Свaки десети грађанин није реаговао јер не верује у исход или не зна коме да се обрати.
Мариновић каже да је кампања, нажалост, показала да се грађани ако сумњају у злоупотребу личних података не би обратили никоме јер немају поверења у исход. Додаје да се већина грађана ако одлуче да пријаве злоупотребу прво обраћају полицији, па тек онда поверенику.
Подношење пријава
Апелује на грађане да ако имају сумњу на злоупотребе личних података то пријаве поверенику, па ако се испостави да је неко други надлежан они ће их упутити коме даље да се обрате.
“Повереник је ту због вас и који штити ваша права“, поручује повереник и апелује на грађане да могу да се обрате овој институцији у више различитих ситуација.
Према његовим речима, некад се тражи инспекцијски надзор када постоји сумња да су подаци злоупотребљени, некад се подноси притужба или се тражи мишљење о примени закона.
Сви контакти доступни су на интернет страници Повереника.
“На нашем сајту грађани могу да пронађу телефон, имејл адресе и све потребне информације”, додаје Мариновић и истиче да је институција Повереника прошле године спровела рекордан број инспекцијских надзора.
Како је рекао, имали су више од 1.160 надзора, од чега је више од хиљаду било редовних инспекцијских контрола.
Фокус на приватним здравственим установама
Ове године посебан фокус биће на приватним здравственим установама.
“У фокусу су приватне здравствене установе, медицинске лабораторије и апотеке”, каже Мариновић и додаје да контроле имају пре свега превентивну улогу.
“Наши инспектори долазе да помогну да се обрада података усклади са законом, а не да кажњавају”, истиче Мариновић и додаје да је истовремено у припреми и нови Закон о заштити података о личности.
Нови прописи требало би да регулишу области које до сада нису биле обухваћене.
“Видео-надзор, биометријски подаци, генетички подаци и употреба вештачке интелигенције – све су то области које ће бити прецизније регулисане”, објашњава саговорник.
