RAFOVI sa prehrambenim proizvodima su jedno od prvih mesta gde će građani videti posledice visokih cena nafte i goriva, ako se energetska kriza izazvana sukobom na Bliskom istoku brzo ne zaustavi. Nažalost, za sada nema naznaka da će se to desiti, a ceh će globalno platiti potrošači.
Foto: Novosti
Poskupljenje energenata već je podiglo troškove transporta robe širom sveta i poskupelo proizvodnju. Sve se to preliva na maloprodajnu cenu proizvoda, a u energetskim šokovima prva na udaru je sveža hrana. Analitičari ukazuju da će najpre poskupeti kvarljive namirnice – meso, mlečni proizvodi, riba, voće i povrće. Što proizvod ima kraći rok trajanja i manje mogućnosti za skladištenje, ranjiviji je na povećanje cena.
Kada su u pitanju kvarljive namirnice, one imaju skuplju logistiku, zahtevaju hladnjače, kontrolisanu temperaturu. Trgovci i distributeri ovu robu nabavljaju skoro svakodnevno, jer imaju kratak rok trajanja i zato se svako poskupljenje goriva i transporta vrlo brzo prenosi na novu isporuku i novu cenu prodavnici. Proizvodi poput brašna, ulja ili testenina često se kupuju na osnovu dugoročnijih ugovora, mogu dugo da stoje, tako da se prvo troše stare zalihe i poskupljenje stiže kasnije.
Osim toga, porast cena energenata poskupljuje poljoprivrednu proizvodnju. Na rast troškova utiču skuplje gorivo za traktore i đubrivo. Kroz Ormuski moreuz prolazi oko trećine svetske trgovine “ureom”, koje je glavno azotno đubrivo, a najviše se koristi i u Srbiji. Urea je na berzama pokuspela skoro 30 odsto od početka sukoba, ali ne samo zbog zatvaranja ove rute, već i zato što je za njegovu proizvodnju potreban gas.
Vlade širom sveta nastoje različitim merama da obuzdaju poskupljenja. Srbija drži pod kontrolom cene goriva tako što je smanjila akcize na derivate. Ipak, pitanje je do koje granice država može da se odriče ovih prihoda, jer, s druge strane, to predstavlja udar na republički budžet.
Kompanije profitiraju
RAT na Bliskom istoku izazvao je snažne turbulencije na tržištu crnog zlata i podstakao rast akcija evropskih energetskih kompanija koje bi mogle da profitiraju od viših cena nafte i gasa. Kako Blumberg prenosi, među dobitnicima su kompanije koje imaju mali ili nikakav operativni angažman u regionu sukoba.
Zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo je poremećaj u snabdevanju energentima. Gas je od početka sukoba na Bliskom istoku na evropskom tržištu poskupeo oko 60 odsto, a sirova nafta “brent” više od 40 procenata. Barel je i juče ostao iznad 100 dolara, a prethodni pokušaji da se ublaže posledice krize nisu dali rezultate. Ni najavljeno oslobađenje rezervi članica Međunarodne agencije za energetiku, niti ublažavanje sankcija za rusku naftu koja je zaglavljena u tankerima, nije značajnije spustilo cenu crnog zlata.
Stručnjaci ukazuju da jedino otvaranje Ormuza može da pomogne. Ali, kako objašnjavaju, čak i da se rat završi danas, bilo bi potrebno od jednog do tri meseca da se moreuz ponovo vrati u funkciju, odnonosno da proizvođači nafte poprave oštećena postrojenja, povećaju proizvodnju i ponovo pokrenu protok crnog zlata. Što duže ovo stanje traje, cene će biti veće. Prema nekim procenema, barel bi mogao da poraste i na 150 dolara u narednim nedeljama ako se moreuz ponovo ne otvori.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
