Pevačica Andreana Čekić je u emisiji “Stars specijal”, koja se emituje na Kurir televiziji, otvoreno govorila o bolnim uspomenama, porodičnim vrednostima i teškom periodu kroz koji prolazi njen kum Darko Lazić, nakon gubitka rođenog brata Dragana Lazića. Kroz iskrenu ispovest, dotakla se njihove bliskosti, uspomena koje ne blede, ali i osuda javnosti, s kojima se Darko suočava.
Andreana je istakla da su Darko i Dragan oduvek bili privrženi tradiciji, praznicima i porodičnim okupljanjima, naglašavajući koliko im je zajedništvo bilo važno.
– Darko i Dragan su uvek voleli praznike i običaje. Kada je Božić, oni su među prvima koji okupljaju porodicu, rodbinu i prijatelje. Sada, uprkos svemu, u njihovom domu vlada posebna emocija, pojačana ljubav prema majci i Draganovim ćerkama. Darko je svestan da je sada stub porodice. Oduvek se gledalo na njega kao na nekoga ko drži sve pod kontrolom, ali to je često teret kada si javna ličnost.
” height=”30″ src=”http://www.republika.rs/layout/img/arrow.svg?v=1″ width=”30″>
S posebnom emocijom govorila je o Draganu, prisećajući se njegovog karaktera i odnosa koji su imali:
– Pamtim ga po osmehu. Uvek je bio vedar, nasmejan i nenametljiv. Voleo me je i poštovao. Trudio se da bude pravi domaćin. Darko jeste sličan, ali Dragan nikada nije želeo da bude u centru pažnje, bio je tih, brz, duhovit i uvek dobro raspoložen. To je osoba o kojoj nikada nisam čula lošu reč. Za mene je on i dalje tu. Oduvek sam se osećala kao deo njihove porodice, kao rođena sestra.
U trenutku tragedije, pevačica nije bila u zemlji, što joj je dodatno otežalo situaciju:
– To je stanje u koje ne želiš da poveruješ. Gledaš, a ne prihvataš stvarnost. Darko je imao nadu da će Dragan preživeti. To su trenuci kada shvatiš koliko si nemoćan. Samo sam želela da budem tamo. Ne postoje reči koje mogu da uteše. Zahvalna sam svim ljudima koji su bili uz Darka i koji će tek biti.
Foto: Estock/Č.VUKOJIČIĆ/Antonio Ahel/ATAImages
Posebno ju je pogodila reakcija dela javnosti zbog Darkove odluke da nastavi da radi i pored tragedije:
– Možda ću zvučati grubo, ali da li će ti ljudi njemu plaćati račune? Darko je navikao na osude, ali ružni i neumesni komentari bole. Ljudi zaboravljaju da su to ogromni životni udarci. Da li neko zaista misli da je njemu bilo do pesme? Volela bih da se svi malo zamisle i porade na sebi umesto da sude drugima.
Tokom razgovora Andreana se osvrnula i na lični gubitak, prisetivši se svoje bake i poslednjih trenutaka koje su provele zajedno:
– Za Božić je bila sa mojom mamom u Beogradu. Bila je vitalna, samostalna, donela mi je čak i dve torbe pune materijala i sitnica za šivenje. Nisam stigla sve da odnesem krojačici… O baki su mi ostale samo lepe uspomene. Takvu ću je i pamtiti.
