Svi znamo koliko je voda važna za naše zdravlje, ali često zaboravljamo da redovno unosimo dovoljno tečnosti tokom dana. Žeđ, iako očigledan signal, zapravo je znak da je dehidratacija već počela.
Stručnjaci upozoravaju da bismo vodu trebalo da pijemo pre nego što osetimo žeđ – a evo i zašto.
Kada organizmu fali vode
Dr Nadira Aval za „Metro“ objašnjava da je žeđ samo prvi, blagi simptom dehidratacije. Do tada, telo je već izgubilo deo tečnosti neophodne za normalno funkcionisanje. Zato je, kaže ona, mnogo bolje unositi vodu ravnomerno tokom celog dana.
Jedan od ranih simptoma dehidratacije su i glavobolje. Kada telo nema dovoljno tečnosti, opada zapremina krvi, što dovodi do smanjenog dotoka krvi u mozak – a rezultat toga može biti pulsirajuća glavobolja. Rešenje? Obična voda – ili kako je neki zovu, „Adamovo piće“.
Dehidratacija utiče i na lepotu
Osim što može da isuši usne do te mere da ni balzam ne pomaže, dehidratacija utiče i na kožu i sluzokožu. Suva usta su još jedan jasan znak – kada telo dehidrira, lučenje pljuvačke se smanjuje, a usta mogu delovati lepljivo ili neprijatno suva.
Dr Aval dodaje i da koža gubi elastičnost, pa može delovati opušteno i beživotno. Postoji i jednostavan test: nežno uštinite kožu na nadlanici i pustite – ako se sporo vraća u prvobitno stanje, to je jasan znak da vam fali vode.
Umor, konfuzija, pa čak i nesvestica
Nedostatak tečnosti se često ogleda i u padanju energije i osećaju iscrpljenosti, čak i kada ste dovoljno spavali. Telo se tada napreže više nego inače kako bi obavilo osnovne funkcije, što vas dodatno umara.
Kod težih oblika dehidratacije, simptomi postaju ozbiljniji: ubrzan rad srca, otežano disanje, pa čak i konfuzija ili razdražljivost. Sve to posledica je smanjenog dotoka vode u mozak. U ekstremnim slučajevima može doći i do nesvestice, usled pada krvnog pritiska.
U takvim situacijama, neophodno je odmah reagovati – unošenjem tečnosti ili, u ozbiljnijim slučajevima (naročito kod dece i starijih osoba), uz pomoć lekara.
Koliko vode zaista treba da pijemo?
Odgovor nije univerzalan i zavisi od mnogo faktora – uzrasta, pola, fizičke aktivnosti, klime, ali i opšteg zdravstvenog stanja.
Dr Aval preporučuje da prosečan muškarac unese oko 3 litra vode dnevno (oko 13 čaša), dok je za žene ta količina nešto manja – oko 2,2 litra (9 čaša).
Tokom trudnoće, potrebe rastu na 2,3 litra, a kod dojilja čak do 3 litra dnevno, kako bi se podržala proizvodnja mleka i obezbedila dovoljna hidratacija.
Vežbanje, bolest i vrućine – posebne okolnosti
U situacijama kada ste fizički aktivni, kada ste bolesni ili kada su temperature visoke, potrebe za vodom drastično rastu. Tokom vežbanja se savetuje da pijete jednu čašu vode svakih 15–20 minuta aktivnosti. Nakon treninga je važno nastaviti sa hidratacijom, kako biste nadoknadili izgubljenu tečnost.
Boja urina je dobar pokazatelj vašeg stanja – svetložuta boja znači da ste hidrirani, dok tamna ukazuje na potrebu za više vode.
Da li i druga pića računaju?
Da – u dnevni unos tečnosti ubrajaju se i napici poput čaja, kafe, mleka, pa čak i supa, ali voda ostaje najefikasniji i najzdraviji izbor. Ipak, treba imati na umu da kofein može imati blagi diuretski efekat, pa ćete možda češće ići u toalet.
Dr Aval napominje da su ovi napici i dalje korisni za hidrataciju, ali da treba paziti na količinu dodatih šećera. Alkohol, s druge strane, dehidrira organizam, pa se preporučuje da uz alkoholna pića unosite i vodu – naročito ako želite da izbegnete mamurluk sledećeg jutra.
