Купцима половних аутомобила Петар Величковић са сајта “Половни аутомобили” саветује да не потроше цео планирани буџет на само возило, већ да део новца сачувају за трошкове који следе након куповине.
“Ја бих увек саветовао минимум 500 евра да се остави. Дакле, ако сам предвидео 10.000 евра за аутомобил, ја лично бих се упуштао у куповину највише до 9.500 евра”, каже Величковић.
Новац који се остави са стране требало би да покрије трошкове попут преноса власништва, овере код нотара, првог сервиса, евентуалних поправки или куповине зимских гума.
Кад јефтинији аутомобил постане скупљи
Истраживање сајта “Половни аутомобили” показало је да је 41 одсто купаца спремно да повећа првобитно планирани буџет ако на тај начин могу да смање ризик од неочекиваних кварова.
“Ако нисам нашао оно што ми у старту одговара, а има аутомобила који мало прескачу оно што сам првобитно замислио, ја ћу платити тај аутомобил да бих заузврат добио степен сигурности у смислу да ме не сачека, возачки речено, иза кривине неки квар”, објашњава Величковић.
Куповина јефтинијег половњака не мора на крају да значи и уштеду, јер накнадни кварови могу значајно да повећају укупан трошак.
“Замислите, морате да мењате пливајући замајац, сет квачила, турбину и тако неке друге делове који ће вас коштати, па онда неће испасти да је у старту јефтинији ауто заиста такав, него ће коштати много више“, каже Величковић.
На првом месту техничка исправност и сервисна књижица
За купце је све значајнија техничка исправност возила и његова сервисна историја, док је, према истраживању, свега три одсто учесника као најважнији фактор навело потрошњу горива.
“Хоћу да знам шта купујем. То је кључна порука”, наглашава Величковић.
Ни велика километража, сама по себи, не мора да буде разлог да купац одустане од аутомобила, јер су важни и начин вожње и одржавање возила.
“Већа километража не значи нужно лошији ауто. Све зависи од тога ко је тај ауто возио, на који начин, како га је одржавао, колико је у њега улагао”, објашњава Величковић.
Алати за проверу километраже
Када је реч о враћању километраже, могућности провере данас су веће него пре десетак година, али потпуна сигурност и даље не постоји.
“Данас преко лаптопа могу да се провере одређени модули. Опет, са друге стране треба рећи да постоје стручњаци, односно манипулатори, који то раде софтверски и то може да се сакрије”, упозорава Величковић.
Један од начина провере јесу интернет платформе на којима се уносом VIN ознаке (Vehicle Identification Number), односно броја шасије, могу добити подаци о историји возила.
“Неке су бесплатне, неке се плаћају, где ви укуцате VIN ознаку, односно народски речено број шасије и добијете одређену врсту извештаја – да ли је тај аутомобил био хаварисан, да ли је учествовао у саобраћајној незгоди, стање на километар-сату и тако даље”, наводи Величковић.
Провера података у овлашћеном сервису може бити добар сигнал за купца, али ни она, према Величковићу, не може да гарантује потпуну сигурност.
“То би требало да је сигнал. Једна црвена заставица мање и то би требало да значи да је ту прилично ситуација чиста и поуздана”, закључује Величковић.
