Italijanskom košarkašu je u junu 2025. godine otkrivena leukemija, krajem septembra je podvrgnut transplantaciji koštane srži, a sledećeg meseca je pao u komu koja je trajala oko deset dana.
Polonara je prozbao da je prošao kroz najmračnije trenutke, bio je na ivici smrti, ali se borio nije odustao i veće se vratio treninzima. U intervjuu za italijansku “Gazetu“, pričao je otvoreno o najtežeg perioda u životu, da su mu supriga i porodica bili najveća podrška.
Putovao u drugu dimenziju
– Bilo je nekoliko mentalnih blokada odmah posle izlaska iz kome. Odbijao sam da jedem, nisam pio, nisam želeo da vidim nikoga osim svoje žene. Ostao sam sa ugašenim svetlima i nisam govorio. Bio sam ljut na svet. Mislim da je to bila vrsta depresije – rekao je Polonara.
Otkrio je da se seća dana provedenih u komi.
– Putovao sam u drugoj dimenziji, van ove. Osećao sam prisustvo svoje žene i ništa drugo oko sebe. Bilo je veoma teških trenutaka koje sam prevazišao zahvaljujući svojoj supruzi Eriki jer me nikada nije puštala bez njene pomoći, njenog prisustva. Njena mantra je bila “moraš da se boriš a našu decu, ako to ne učiniš, neće ti oprostiti što si odustao.
Tata, šta je koma?
Uz pomoć najbližih počeo je oporavak, koji i dalje traje.
– Priredili su mi rođendansku zabavu i imao sam sjajan dan. Belineli i Viskonti su takođe bili tamo. Odatle sam počeo da se oporavljam i da ostavljam po strani loše misli. Sada se više ne pitam: ‘Zašto ja? Loša sreća se dešava iznenada i nema odgovora. Naučio sam da mnogo više cenim stvari koje sam ranije uzimao zdravo za gotovo. Delovale su mi normalno, a onda se nađete u bolničkom krevetu. Vaše gledište se menja. Ćerka Vitorija je veoma pametna i nešto je razumela. Čak me je pitala šta je koma. Nije lako pričati o ovim temama, pa pokušavam da promenim temu.
Konačnom se vratio na parket, ponovo drži loptu u rukama.
– Vratiti loptu u ruke posle deset meseci je bilo uzbudljivo i prelepo. Osećao sam se kao da je to prvi put da igram košarku, ali onda, šut za šutom… Ne razmišljam o košarci, već o životu, jer se prava igra igra van terena. Voleo bih da imam više sreće u daljem životu, ili bar manje loše sreće. Za sada sam fokusiran na individualni trening, posebno na fizički trening. Tokom ovog perioda, moram biti oprezan da ne zadobijem povrede ili modrice, tako da će moj rad sa timom početi posle leta.
Polonara čak objavi autobiografsku knjigu pod nazivom “Moje drugo poluvreme”.
– Odlučio sam da to sad uradim kako bih iskoristio pauzu. Imao sam mnogo slobodnih dana za razmišljanje. Počeo sam da pišem u bolnici sa Markom Garavaljom, koji mi je pomogao da je napišem
