Година за нама почела је протестима дела опозиције након парламентарних избора у децембру 2023. године, а завршава се протестима студената и грађана који их подржавају.
Предраг Курчубић из ИПСОС-а рекао је да у рејтингу странака нема битних разлика у односу на резултате парламентарних избора прошле године.
“И структурално и по нивоима, резултати личе на резултате парламентарних избора. Морамо само да напоменемо пар важних ствари. Ово је снимак актуелног тренутка. Ми тренутно немамо предизборну кампању, нити имамо изборе на видику. У овом тренутку процењујемо колико појединачне странке, а не коалиције које би се формирале у оквиру изборне кампање, имају подршку”, рекао је Курчубић.
Истакао је да тренутно постоји релативно велики број људи који би изашао на потенцијалне изборе.
“Спремност да се гласа је на високом нивоу, износи неких 70 посто и број опредељених гласача је на високом нивоу, неких 75 посто њих у овом тренутку зна за кога би гласало, али разлика, када је у питању расподела гласова међу политичким актерима нема, односно, нису толико велике у односу на изборе да би биле значајне”, рекао је Курчубић и додао да су истраживање обавили у децембру.
Напоменуо је да догађаји веома утичу на разне индикаторе које они мере, као и да они раде истраживања на месечном нивоу што им помаже да прате трендове у јавном мњењу и да се врло често мења најактуелнији проблем.
“Рејтинзи су се можда и најмање променили”
Ђорђе Вукадиновић из Нове српске политичке мисли (НСПМ) рекао је да се у њиховим истраживањима у Србији од јануара доста тога променило – рејтинзи можда и најмање, али да се доста променила укупна атмосфера у друштву.
“Ми смо у јануару имали један апсолутни тријумфализам на страни владајуће странке. Имали смо оно возање и певање ‘четири године бола и туге’ и тако даље. Сад мислим да нико ни у самој власти не мисли да ће издржати четири године без избора, а нису сасвим сигурни, рекао бих, да би им то било баш сувише добро. Од једног тријумфализма постизборног који је владао у редовима власти и сада имамо прилично другачију атмосферу. Имамо прилично другачију у друштву, имамо прилично другачију и на улицама”, рекао је Вукадиновић.
Како је навео, то се релативно споро и благо одржава и осликава и на рејтинге.
“Зато што је јавно мњење иначе мало једна инертна категорија и људи се често разочарају, поготово људи који живе од политике и за политику, па се онда нервирају. Спор је тај индикатор, али се мења. У ком правцу се мења? Прилично је јасно да позиција власти није тако чврста и сјајна као што је деловало у јануару и фебруару”, навео је Вукадиновић.
Истакао је да се много тога променило од јуна.
“Имали смо то литијумско лето које је доста лоше утицало на позиције власти, иако је пред крај лета, пре свега председник Вучић, а онда и остатак власти покушао то да донекле амортизује и ублажи, тај удар, неочекивану снажну реакцију противљења руднику ‘Рио Тинто’. То противљење је и даље високо. Наравно, имали смо ово са надстрешницом, а имали смо и серију удараца, шамара и понижења по питању Косова и Метохије, тако да све то скупа се, рекао бих, прилично неповољно одразило на рејтинг власти, али и даље је то, наравно, убедљиво највиши рејтинг и највећа странка, али ипак, рекао бих, са пар процената мање него што је то било у јануару”, навео је Ђорђе Вукадиновић.
“Бирачко тело није превише сензитивно”
Владимир Пејић из Фактор плуса рекао је да су односи и у њиховом истраживању из децембра врло слични у односу на изборе.
“Година јесте била турбулентна и ако посматрамо на годишњем нивоу било је ту успона и падова и за власт и за опозицију. Имала је опозиција проблеме када су били поновљени београдски избори, када су једни ишли у бојкот, а други не. Онда је дошло до протеста због литијума и наравно, сад ови последњи протести. Прво, бирачко тело није у тој мери сензитивно, а друго, бирачко тело које подржава владајућу коалицију је прилично хомогено. За разлику од опозиционог тела које је хетерогено по својој структури, људи који су исказали подршку за власт на изборима неће тек тако променити своје опредељење”, навео је Пејић.
Додао је да су сличне ситуације биле и у протеклим годинама, као у време пандемије, када се постављало питање колико ће то утицати на рејтинг владајуће коалиције.
“И корона, нажалост и оно што се дешавало у Рибникару, па чак и литијум на одређени начин, француско-немачки план, све су то били изазови који су указивали у старту, односно, неко је гајио наду да ту може доћи до промена закључно са овом последњом, можемо рећи, кризом”, навео је Гајић.
На основу истраживања, оценио је, да у Србији имамо “друштвену нестабилност и политичку стабилност”, што, додао је, звучи апсурдно.
Новинар Политике Александар Апостоловски је рекао да је година на измаку била толико турбулентна да је доста тога и заборавио, међу којима су и поновљени београдски избори у јуну.
“Када видите резултате, заиста постаје потпуно занимљиво колико смо тога заборавили. То је рецимо, да је опозиција имала добијени Београд на длану у децембру, на поновљеним изборима, можда чак и у нешто повољнијим изборним условима, напредњаци су опет однели победу, али захваљујући томе што је Странка слободе и правде, Нови ДСС и странка господина Поноша, они су бојкотовали изборе тамо где је опозиција имала шансу да победи, дакле Београд и делимично Нови Сад, а изашли су тамо где немају шансе да победе”, рекао је Апостоловски.
Истакао је да се Несторовићева партија распала у фракције, као да је левичарска, а не десничарска, а да је Милица Ђурђевић Стаменковски била у опозицији, а постала је министарка у новој Влади.
Емисију Таковска 10 у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.
