PROF. dr Sreto Tanasić u svojoj najnovijoj knjizi “Moji učitelji i saputnici: prilog istoriji srbistike” sabrao je sve što se u slavistici i srbistici radilo poslednjih pola veka. Ovaj lingvista je od početka svoje naučne karijere vodio precizne beleške, osvrte, prikaze…o pričitanim stručnim knjigama koje je sada sabrao u knjigu nedavno objavljenu u izdanju Vukove zadužbine i “Prometeja” iz Novog Sada.
privatna arhiva
Rencenzenti ove knjige ističu da je u njoj zabeleženo mnoštvo činjenica o jednom turbulentnom vremenu i o događajima druge polovine 20. i prve dve decenije 21. veka koje se tiču srpskog jezika i ćirilice. Akademik Tanasić, koji je i predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, kaže nam da je vođenje beleški vremenom počeo da razumeva kao profesionalnu obavezu.
– Shvatio sam koliko su značajni ovakvi prilozi za istoriju srbistike, pa sam došao na pomisao da bi to trebalo sabrati na jedno mesto i predati kao vlastiti prilog istoriji – objašnjava Tanasić. – Na takvu misao došao sam i pod uticajem knjiga čuvenih ruskih slavista koji govore o značaju ovakvog dela za pisanje istorije pojedinih nacionalnih slavistika. Tim pre što mi još nemamo istoriju srbistike.
– Ako izuzmemo maestralnu knjigu Milke Ivić “Pravci u lingvistici”, čiji značaj srpski izdavači nisu odmah videli, srpska jezička nauka još nema istoriju slavistike ni srbistike – naveo je Remetić. – Potreba za ovom drugom posebno se ističe. Ova Tanasićeva knjiga će biti ne samo to što jeste – vredan prilog istoriji srbistike, već podsticaj i za druge slične knjige. Kad znamo da je Tanasić jedan od najplodnijih i najkompetentnijih srpskih sintaksičara današnjice, onda dodatne pohvale zaslužuje ovakvo višedecenijsko praćenje i beleženje šta se radi u srbistici, ponajviše u njemu bliskim disciplinama – sintaksi, jezičkoj kulturi i sociolingvistici, ali i drugim.
Obrađen i skup na Sorboni
U KNjIZI Sreta Tanasića “Moji učitelji i saputnici: prilog istoriji srbistike” čitalac se može podsetiti na naučni skup koji je održan u Parizu na Sorboni 5. i 6. oktobra 1987. povodom 200. godišnjice od rođenja Vuka Stefanovića Karadžića. Navedeni su izvodi iz Zbornika radova koje sa tog skupa donosi banjalučki časopis “Putevi”, ali i Zbornik sa istog skupa koji je objavljen na Sorboni 1988. gde je moguće videti razlike među njima u pogledu izbora referata koje su objavljeni.
Takođe, Sreto Tanasić je duži vremenski period svoga naučnog veka blisko sarađivao sa mnogim našim istaknutim lingvistima, kao što su Milka Ivić, Bogdan Terzić, Drago Ćupić, Bogdan L. Dabić, Živojin Stanojčić, Bogoljub Stanković, Egon Fekete, Ivan Klajn, Milan Šipka, Nedeljko Bogdanović, Predrag Piper, Milorad Radovanović… Ovom spisku bi se moglo dodati još imena domaćih i stranih srbista i slavista, kao što su bili Vladimir P. Gutkov i Jekaterina I. Jakuškina iz Moskve ili kakav je Motoki Nomaći iz Japana. Sve je to doprinelo punoći njegovih uvida u ono što se radi poslednjih pedesetak godina. I drugi recenzent, prof. dr Veljko Brborić, istakao je da je Tanasić aktivni učesnik naše sveukupne srbističke priče.
– Srećna je okolnost da je u pisanoj formi zabeležio mnoge aktivnosti i događaje – navodi prof. Brborić. – To je lepo svedočanstvo o pola veka srbistike. Ova kod nas jedinstvena knjiga nas ne informiše samo o tome šta su radili domaći srbisti. Ovde se mogu pročitati i tekstovi o našim najvećim lingvistima iz ranijih epoha: Đuri Daničiću, Stojanu Novakoviću, Ljubomiru Stojanoviću, Aleksandru Beliću, Mihailu Stevanoviću. Redom sva velika imena srpske lingvistike.
Inače, ova obimna i sadržajem prebogata knjiga koja ime više od 500 stranica, ne donosi nam samo obilje činjenica o knjigama i događajima u vezi sa srpskim jezikom i našim područjem – u njoj se piše i o delima na drugim stranama sveta. Tako se ovde može pročitati šta je o srpskom jeziku i kulturi pisano u Sofiji, Beču, Parizu, Moskvi, Japanu…
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
