Poslovanje kompanije Wizz Air u Srbiji našlo se pod lupom nakon što je tokom redovnog inspekcijskog nadzora Direktorata civilnog vazduhoplovstva (DCV) utvrđeno da je kompanija angažovala pružaoca usluga linijskog održavanja na Aerodromu „Nikola Tesla“ bez neophodnog odobrenja za obavljanje te delatnosti u Republici Srbiji.
Foto: A_Gree / Alamy / Profimedia
Reč je o bugarskoj kompaniji Global Maintenance Ltd, koju je Wizz Air angažovao za održavanje svoje flote u Beogradu. Na svom zvaničnom profilu kompanija navodi da pruža usluge održavanja aviona porodice Airbus A320 i da posluje na aerodromima u Sofiji, Varni, Burgasu, Skoplju i u Beogradu.
Prema nalazima inspekcijskog nadzora, kompanija nije posedovala neophodno odobrenje za pružanje usluga linijskog održavanja na teritoriji Republike Srbije. Direktorat civilnog vazduhoplovstva ostavio je rok od 30 dana za usklađivanje poslovanja sa važećim propisima i pribavljanje potrebne dokumentacije.
Posebnu težinu slučaju daje činjenica da su propisi Republike Srbije u ovoj oblasti usklađeni sa evropskim regulatornim okvirom koji uređuje pružanje usluga u civilnom vazduhoplovstvu. Posedovanje tehničkih sertifikata i odobrenja za održavanje vazduhoplova samo po sebi nije dovoljno za pružanje usluga linijskog održavanja na određenom aerodromu. Pored ispunjavanja tehničkih i organizacionih uslova, pružalac usluga mora da zadovolji i regulatorne zahteve propisane nacionalnim zakonodavstvom i pravilima nadležnih vazduhoplovnih vlasti, uključujući pribavljanje odgovarajućih odobrenja za obavljanje delatnosti na teritoriji države u kojoj posluje. Upravo je pitanje ispunjenosti tih uslova bilo predmet nadzora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije.
Kako saznajemo, u ostavljenom roku Global Maintenance nije preduzeo nijedan korak kako bi otklonio utvrđene nepravilnosti, niti je zatražio produženje roka od nadležnih organa.
Suočena sa regulatornim problemom koji je pretio da ugrozi kontinuitet operacija u Beogradu i otvori pitanja u vezi sa usklađenošću procesa održavanja sa važećim propisima, kompanija Wizz Air je preko svojih najviših rukovodilaca iz Mađarske zaduženih za tehničke operacije i održavanje više puta inicirala sastanke sa nadležnim organima Republike Srbije. Cilj tih razgovora bio je pronalaženje rešenja koje bi istovremeno obezbedilo usklađenost sa važećim propisima i očuvalo najviše standarde bezbednosti vazdušnog saobraćaja.
Prema informacijama do kojih smo došli, svi sastanci koje je kompanija zahtevala bili su održani, a predstavnicima Wizz Aira u svakom trenutku bila je omogućena komunikacija sa nadležnim institucijama. Tokom celog postupka nadležni organi iskazivali su spremnost da, u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, razmotre moguća rešenja koja bi omogućila zakonito i bezbedno obavljanje operacija, uz dosledno poštovanje regulatornih zahteva Republike Srbije. Upravo zbog značaja koji održavanje vazduhoplova ima za bezbednost letenja, nadležni organi insistirali su na punom ispunjavanju svih propisanih uslova pre nastavka obavljanja predmetnih usluga.
Prema saznjanja nakon problema sa kompanijom Global Maintenance angažovan je i drugi pružalac usluga linijskog održavanja. Ni ta kompanija, prema dostupnim informacijama, nije posedovala potrebno odobrenje za pružanje usluga na teritoriji Republike Srbije. Direktorat civilnog vazduhoplovstva je, kako saznajemo, nakon sprovedenog postupka suspendovao njenu dozvolu.
Posebno se postavlja pitanje kriterijuma koje Wizz Air primenjuje prilikom izbora partnera za održavanje. Ukoliko su dve uzastopno angažovane kompanije imale probleme sa ispunjavanjem regulatornih uslova, nameće se pitanje da li je prilikom izbora veći značaj imala cena usluge nego puna regulatorna usklađenost i bezbednost vazdusnog saobracaja.
U vazduhoplovnoj industriji ispunjavanje regulatornih standarda podrazumeva značajna ulaganja u sistem kvaliteta, obuku kadrova, dokumentaciju, nadzor i održavanje potrebnih odobrenja. Takvi zahtevi povećavaju troškove poslovanja, ali predstavljaju osnov bezbednog i zakonitog funkcionisanja vazdušnog saobraćaja.
Zbog nastale situacije Wizz Air je bio primoran da organizuje održavanje sopstvenim kapacitetima i angažuje tehničko osoblje iz Mađarske koje je dolazilo u Beograd radi obavljanja poslova linijskog održavanja, što je značajno povećalo operativne troškove kompanije.
Prema saznanjima našeg lista, o celokupnom slučaju obaveštena je i Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA).
Dodatnu pažnju privukla je i izjava predsednika Wizz Aira Owaina Jonesa, koji je za portal Aero demantovao navode da je kompanija izgubila EASA sertifikaciju.
„Želimo da istaknemo da su objave koje se pojavljuju na društvenim mrežama, a koje tvrde da je Wizz Air-ov tim za održavanje izgubio svoju licencu, potpuno netačne i predstavljaju lažne tvrdnje. Jednostavno je laž da je Wizz Air-ov tim za održavanje ikada izgubio svoju EASA sertifikaciju. U Beogradu, za teže održavanje koristimo istog provajdera održavanja kao i Air Serbia, JAT Tehniku“, izjavio je Jones za Aero.
Međutim, u javnom odgovoru fokus je stavljen na pitanje EASA sertifikacije Wizz Aira, iako se pitanja koja su bila predmet interesovanja nisu odnosila na status EASA odobrenja kompanije, već na regulatorni status pružalaca usluga angažovanih za linijsko održavanje u Srbiji. Zbog toga ostaje otvoreno pitanje da li je javnosti ponuđen odgovor na temu koja nije bila predmet spornih navoda, dok su ključna pitanja ostala bez jasnog odgovora.
Slučaj otvara i pitanje odgovornosti za izbor ugovornih partnera, kao i pitanje da li su pre zaključenja ugovora izvršene sve neophodne provere statusa i ovlašćenja angažovanih kompanija.
Pažnju privlače i promene koje su se u međuvremenu dogodile u rukovodstvu institucija nadležnih za oblast civilnog vazduhoplovstva u Srbiji. Iako za sada nema zvaničnih informacija koje bi te promene povezale sa ovim slučajem, ostaje otvoreno pitanje da li su događaji vezani za inspekcijski nadzor i utvrđene nepravilnosti imali bilo kakav uticaj na kasnije kadrovske promene.
Ukoliko se navodi potvrde, slučaj bi mogao da preraste iz regulatornog pitanja u temu odgovornosti za poslovne odluke koje su dovele do dodatnih troškova i ozbiljnih pitanja u vezi sa poštovanjem propisa u oblasti civilnog vazduhoplovstva.
