EVROPSKA unija suočava se sa ozbiljnom gorivnom krizom izazvanom poremećajima u globalnom snabdevanju nakon sukoba na Bliskom istoku.
Foto: Joe Giddens/PA via AP
Rast cena dizela već je izazvao proteste, prve nestašice i upozorenja na šire ekonomske posledice.
ORMUSKI MOREUZ UZROK GLOBALNOG ŠOKA
Kriza je pokrenuta poremećajem u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih ruta za transport energenata u svetu.
Cena nafte je tokom eskalacije premašila 120 dolara po barelu, a iako je nakon primirja između SAD i Irana početkom aprila pala ispod 100 dolara, i dalje je znatno viša nego pre sukoba kada je iznosila oko 70 dolara.
Nestabilnost tržišta dodatno pogoršava neizvesnost oko trajanja primirja i problema u transportu.
DIZEL POSTAO NAJVEĆI PROBLEM
Najveći pritisak u Evropi trenutno dolazi od rasta cena dizela i kerozina.
Cene dizela i avionskog goriva porasle su sa manje od 100 dolara na više od 200 dolara po barelu ekvivalenta, pokazuju podaci sa tržišta.
U više zemalja EU dizel je već skuplji od benzina, što dodatno opterećuje privredu i građane.
STRUKTURNI PROBLEM EVROPSKOG TRŽIŠTA
Evropa se suočava sa dugoročnim disbalansom između proizvodnje i potrošnje goriva.
Rafinerije proizvode više benzina nego što tržište traži, dok je dizel u deficitu.
Zbog toga EU mora da uvozi značajne količine dizela i avionskog goriva, što je čini posebno ranjivom u kriznim situacijama.
CENE NA PUMPAMA PROBILE PSIHOLOŠKU GRANICU
Cene dizela na pumpama u više zemalja premašile su dva evra po litru, što predstavlja snažan udar na potrošače i privredu, piše RT.
Vlade Italije, Portugala, Španije, Poljske i drugih država već su uvele poreske olakšice i mere kako bi ublažile rast cena.
PROTESTI FARMERA I TRANSPORTA
Najviše su pogođeni sektori koji zavise od dizela, pre svega poljoprivreda i transport.
U Irskoj su izbili masovni protesti farmera i vozača kamiona, koji su blokirali puteve i poremetili lance snabdevanja.
Na pojedinim benzinskim pumpama formirani su redovi, a zabeleženi su i slučajevi nestašica zbog panične kupovine.
Vlada je bila primorana da angažuje vojsku kako bi uklonila blokade.
PRETNjA ZA LETNjU TURISTIČKU SEZONU
Kriza bi mogla ozbiljno da pogodi i avio saobraćaj.
Prema upozorenjima industrije, evropski aerodromi mogli bi se suočiti sa nestašicom avionskog goriva u roku od tri nedelje ako se problemi u transportu nastave.
Najveća evropska avio-kompanija Ryanair već smanjuje broj letova ka popularnim destinacijama, a njen direktor Michael O’Leary upozorava da letnji red letenja možda neće moći da se realizuje u punom kapacitetu.
KRIZA SA MOGUĆIM DUGOROČNIM POSLEDICAMA
Stručnjaci upozoravaju da bi ova kriza mogla imati dalekosežne posledice po ekonomiju, transport i svakodnevni život građana u Evropi.
Ako se poremećaji u snabdevanju nastave, Evropa bi mogla da se suoči sa još većim rastom cena i dubljim energetskim problemima.
(Blic.rs)
BONUS VIDEO – ANGELINA TOPIĆ ZA “NOVOSTI”: Prva reakcija posle svetske medalje
