Пољопривредник Јовица Јакшић живи у Баваништу. Да би купио дизел по повољнијој цени мора да иде између 10 и 20 километара у једном.
“Имамо право да купујемо гориво на НИС-овим пумпама по цени од 184 динара. Али, нема у свим насељеним местима ових пумпи. Конкретно у Баваништу нема. Ми морамо да идемо или у Панчево, што је 20-ак километара или у Ковин, што је 12-13 километара у једном правцу. Проблем је транспорт горива, јер морамо да сипамо у канистере или галоне. Да идемо са пољопривредним машинама неколико десетина километара по гориво то није исплативо. Такође, код куће морамо да чувамо то гориво док га не потрошимо”, објашњава Јакшић из Националне асоцијације пољопривредника Србије.
Исти проблем, кажу у Удружењу Банатска црница, имају и пољопривредници из Средњег Баната, али и других крајева земље.
“Ниједна пумпа сем НИС-а не сипа дизел по цени од 184 динара. Кажу да не могу по тој цени да сипају”, наводи Бранислав Чолић из Удружења “Банатска црница”.
“Коме је далеко НИС сипа по редовној цени дизел. И ми када нам је хитно сипамо по редовној цени, а то је велика разлика у цени, јер је сада литар дизела преко 235 динара”, додаје Јакшић.
Да ли су све пумпе у обавези да пољопривредницима точе јефтинији дизел
Држава је уредбом омогућила свим пумпама да дизел понуде пољопривредницима по повлашћеној цени. Ипак, власници пумпи су раније објаснили да то није изводљиво, јер је набавна цена дизела виша од 184 динара, а није јасно ко би покрио разлику у цени.
У Министарству пољопривреде кажу да они нису надлежни за примену и тумачење Уредбе о ограничењу висине цена нафтних деривата.
“Сагласно Члану 5. наведене уредбе, обавеза да пољопривредним произвођачима стави у промет евро дизел по максималној малопродајној цени од 184 динара по литру је прописана за НИС, док је за остале привредне субјекте који се баве трговином моторним и другим горивима прописана могућност да гориво понуде под истим условима. С тим у вези, доступност горива по овој цени на другим бензинским станицама није у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде”, наводе.
Колико се чека на рефакцију
Пољопривредници кажу и да се на рефакцију тј. поврат дела новца за дизел чека и по неколико месеци.
“Рефакција иде мало спорије, не иде током којим смо очекивали. Најбоље решење би било оно које смо ми предложили да се на пумпи одмах сипа гориво по цени која је одмах умањена за тај повраћај од државе. Да не морамо да чекамо некад и по два, три или четити месеца на поврат новца који смо дали. Процедура је таква да ми платимо гориво у пуној цени, па улазимо у систем е-Аграра и подносимо захтев. Онда иде процедура која зна да траје и неколико месеци”, наводи Јакшић.
Надлежни кажу да се захтеви за рефакцију акцизе на гориво обрађују континуирано, без застоја у поступању.
“У појединим случајевима рок за решавање може бити дужи због потребе за допуном документације, провере испуњености прописаних услова или повећаног броја поднетих захтева. Исплата се врши након што решење постане правноснажно. Решење постаје правноснажно по истеку рока од 15 дана од његовог прихватања у еСандучету, уколико у том року није изјављено одрицање од права на жалбу или уложена жалба, након чега се приступа реализацији исплате у складу са прописаним процедурама”, наводе у ресорном министарству.
Износ рефакције зависи од висине акцизе
Недавно је међу пољопривредницима било и незадовољства када је износ за рефакцију био мањи од 50 динара.
“Рефакција је договорена у новембру 2023. у износу од 50 динара. Ми смо тражили да буде потпуни поврат акцизе који је био и тада више од 50 динара, али нам је речено да нема могућности да се тако уради, већ да се враћа по 50 динара, а ако се створе услови повећаће се износ. Када је смањена акциза, због кризе у свету и повећања цена горива, нама је смањен износ рефакције, а ни тада акциза није била мање од 50 динара. Али, када се акциза увећавала, због годишњег усклађивања, нама рефакција није била повећана”, објашањава Чолић.
У Министарству пољопривреде кажу да висина рефакције није одређена у фиксном износу.
“Висина рефакције није фиксна, већ зависи од важећег износа акцизе на дизел гориво у периоду за који се остварује право на рефакцију. Напомињемо да утврђивање висине акцизе није у надлежности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде. Сходно томе, обрачун рефакције врши се у складу са важећим прописима и износом акцизе за конкретни период. Због тога износ повраћаја може да се мења у зависности од висине акцизе која се примењује у датом периоду”, објашњавају.
Зашто Србија још нема “плави дизел”
Пољопривредници и даље траже да држава уведе тзв. плави дизел, по моделу из неких европских земаља.
“Ми желимо да имамо тзв. плави дизел. То се примењује у Хрватској, на пример. Да се та количина коју имамо, 100 литара за 100 хектара по газдинству, на пумпама точи по умањеној цени, а не да ми плаћамо пуну цену, па да подносимо захтев и да чекамо повраћај нашег новца. 2023. су рекли да им треба годину дана да измене законе и правилнике да би то било могуће, а ево прошло је три године, а ми немамо тзв. плави дизел”, каже Бранислав Чолић.
У ресорном министарству кажу да континуирано разматрају могућности за унапређење система подршке и за смањење трошкова пољопривредне производње, у сарадњи са другим надлежним институцијама.
“Када је реч о предлозима за увођење такозваног „плавог дизела“, као и о могућности потпуног укидања акцизе на гориво за пољопривреднике, реч је о питањима која захтевају сагледавање свих фискалних, економских и других ефеката”, наводе.
Коме је 100 литара по хектару довољно, а коме није
Ратари кажу да је количина од 100 литара по хектару, за највише 100 хектара довољна за њих, под условом да њиве не наводњавају, али не и за произвођаче воћа и поврћа који без заливања не могу ни да замисле производњу.
“Електирфикација поља у Србији није зажвела, за наводњавање се користе агрегати или трактори”, каже Јовица Јакшић.
“За ратарство је то коректно, али за људе који се баве повртарством, воћарством и сточарством сигурно је да би та количина требало да буде већа, јер ако неко има хектар воћа или поврћа да би одрадио све неопходне радње, прискао, заливао, њему је то ништа”, наводи Чолић.
Надлежни кажу да је за рефакцију акцизе на гориво у 2026. обезбеђено је укупно 11 милијарди динара.
