Pismo dvadesetpetogodišnjaka koji se iz Srbije iselio u Nemačku: Dok mi odlazimo iz zemlje, Aleksandar Vučić ostaje

Ja sam jedan od vas – mlad čovek koji je morao da napusti ovu zemlju, ne zato što to želim, već zato što ovde nisam imao budućnost. Srbija je postala zemlja iz koje mladi beže, jer ih ovde ne čekaju ni prilike ni pravda. I dok mi odlazimo, Aleksandar Vučić ostaje, oslanjajući se na one sa kojima je najlakše manipulisati.

Njegov glavni oslonac su i penzioneri, koje sistematski drži u neznanju i strahu. Umesto da ulaže u obrazovanje, nauku i privredu, Vučić koristi medije da širi propagandu i zavarava narod.

NJegova vlast opstaje na manipulaciji, na kontrolisanju informacija i na stalnom uverenju tih ljudi da su bez njega izgubljeni. Da nije tužno, bilo bi smešno – predsednik jedne zemlje koristi sopstveni narod kao alat za održavanje svoje moći.

Mi, mladi ljudi, to nećemo više da trpimo. Gledamo kako se institucije urušavaju, kako se naša budućnost prodaje, a Vučić nas uverava da je sve u najboljem redu. A šta je njegov odgovor na proteste studenata i mladih?

Pretnje specijalnim jedinicama, Kobrama. To je njegov strah od promena – jer zna da njegova vlast opstaje samo dok uspava i zastrašuje narod. I zato, ogromna podrška za mladost Srbije, njene studente i srednjoškolce.

Ovo je zemlja u kojoj je strah zamena za dijalog. U kojoj mladi nemaju ni prostora ni prava da kažu svoje mišljenje. I to je Srbija Aleksandra Vučića – zemlja u kojoj obrazovani ljudi odlaze, jer se ovde poštuju samo poslušnici.

Aleksandre Vučiću, tvoje vreme je prošlo. Ovaj narod neće zauvek biti tvoj talac. Mi smo generacija koja neće dozvoliti da budućnost Srbije zavisi od tvoje propagande i straha. Ova zemlja zaslužuje više. Zaslužujemo da ostanemo ovde, da gradimo svoje živote, i da više nikada ne dozvolimo da nas neko drži u šaci manipulacijama i lažima.

I nisu krivi ljudi koje Vučić drži u neznanju i manipuliše sa njima. Radi se o svesnoj strategiji vlasti da kompletan narod, ili njegov najveći deo, drži u strahu i zavisnosti.

Penzioneri nisu krivi – oni su žrtve tvog sistema. Ali, mi koji razumemo šta Vučić radi, mi koji znamo da ova zemlja može bolje, nećemo stati dok ne oslobodimo Srbiju od tvoje diktature.

Tvoja vlast, zasnovana na strahu, lažima i pretnjama, nema budućnost.

Vučiću, tvoje vreme je prošlo. Ovaj narod više ne može da trpi tvoje laži, tvoje pretnje i tvoju diktaturu. Tvoji dani na vlasti polako prolaze, jer ova zemlja više neće biti tvoj plen, niti talac tvoje pohlepe i moći. Mi, mladi, smo tvoji najgori neprijatelji – jer nas ne možeš ućutkati, uplašiti, niti zaustaviti.

Srbiju će osloboditi njena deca, ona koja si pokušao da ućutkaš, poniziš i oteraš. Mi se vraćamo, zbog Srbije, da bi naša domovina bila slobodna. Svaka diktatura kada tad padne, a Srbija se budi i ništa je više uspavati ne može.

Ceo sistem vrednosti na kojoj počiva današnja vlast počinje da se kruni i ruši poput kule od peska. I nema tih sankcija, ni tog Hilandara koji će izazvati sažaljenje za nekoga ko je nedostojan naspram mladosti, časti i poštenja.

Nemanja Radojević, 25 godina, Freiburg im Breisgau

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.