IZJAVA evropske komesarke za proširenje Marte Kos o “ohrabrujućem razvoju” situacije kod pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo prvi je znak nove, predstojeće agresivne taktike Brisela. Cilj je očigledan, jer petorka u kojoj su Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija, godinama ne popušta pod direktnim pritiscima da Prištini da “zeleno svetlo”. Plan je da se Srbija kroz maglovite forme “kolektivnog prijema” i “hibridnog statusa” regiona Zapadnog Balkana, natera na odricanje od sopstvene pokrajine. Time bi se, smatraju sagovornici “Novosti”, očistio put da prateći popuštanje Beograda, i same konačno promene stav, čime bi briselska vrhuška preko srpskih leđa zakrpila svoje narušeno unutrašnje jedinstvo.
Foto: Vikipedija
Iz Bratislave su odmah stavili tačku na insinuacije Kosove, te je iz Ministarstva spoljnih poslova Slovačke pre dva dana rečeno da Deklaracija tamošnjeg parlamenta iz 2007. godine, koje predviđa da “rešavanje budućeg statusa pokrajine Kosovo mora biti zasnovano na poštovanju legitimnih zahteva Srbije, kao i Povelje Ujedinjenih nacija i drugih međunarodno pravnih normi”. Slovačka i njena diplomatija, kako navode, zastupaju principijelne stavove, na osnovu međunarodnog prava i zato ne priznaju jednostrane deklaracije nezavisnosti.
Teško je očekivati da će Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija promeniti stav po pitanju KiM, ali ni tu opciju ne treba isključiti u budućnosti što umnogome zavisi i od poteza Srbije, smatraju naši sagovornici. Da bi prva mogla da poklekne Grčka, najavila je još pre nekoliko godina Dora Bakojani. Nekadašnja ministarka spoljnih poslova i gradonačelnica Atine tada je, kao izvestilac Saveta Evrope za Kosovo, prekoračila sve principe porukom da Priština treba da postane deo ove organizacije i tako udarila temelj za današnje briselske teorije o “ohrabrujućem razvoju”, te pokazala da unutar grčke diplomatije postoje struje spremne na opasno popuštanje lažnoj državi.
Nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović za “Novosti” ukazuje da briselsko nametanje okvira, u kome bi se Beograd i Priština tretirali kao ravnopravni kandidati u procesu integracija, osmišljeno je da obesmisli argumente o zaštiti teritorijalnog integriteta koje zastupaju zemlje koje ne priznaju Kosovo. Onog trenutka kada bi Beograd prihvatio bilo kakav oblik zajedničkog tretmana, zaštitni bedem međunarodnog prava bio bi srušen iznutra.
Jovanović upozorava da je čitav proces “olakšavanja dijaloga” od 2010. godine u stvari samo eufemizam za kontinuirano udaljavanje Srbije od Rezolucije 1244 i sopstvenog Ustava. Za Brisel je, prema njegovim rečima, srpski interes za članstvo isključivo alatka za završetak rasparčavanja naše zemlje. Naš sagovornik posebno opasnim smatra koncept “Evrope u više brzina” i uvođenje kastinskog sistema u kojem bi zemlje Zapadnog Balkana činile treću, nedefinisanu hibridnu grupu. U tom scenariju, Kosovo bi bilo tretirano kao ravnopravna članica te grupacije.
Odložila posetu
KOSOVA je, na sednici Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta, odgovarajući na pitanje izvestioca za Kosovo u EP Riha Terasa zašto još nije došla u Prištinu otkako je na toj funkciji, rekla da je “zbog političke situacije bila primorana da odloži posetu, ali da je u stalnom kontaktu sa tamošnjim vlastima”.
– Evropska unija danas više nije mirovni projekat, već zagovornik politike koja pokušava da primora Srbiju da se odrekne KiM, verujući da je to samo pitanje “cifre”, investicija ili donacija. Sada se promoviše ideja o kolektivnom prijemu Zapadnog Balkana u nekakav nedefinisani status, gde bi Kosovo bilo ravnopravna članica. To je opasna zamka, ako Beograd na to pristane, onih pet članica koje nas podržavaju smatraće da više nema potrebe da čine “upornu manjinu”, jer je sama Srbija prihvatila takvo stanje – ističe Jovanović.
On ukazuje i na apsurdnu geopolitičku inverziju u kojoj se ilegalno oteta teritorija favorizuje u odnosu na državu Srbiju zbog slepe vernosti NATO ciljevima.
– Dok Srbija čuva vojnu neutralnost, neće u NATO i ne uvodi sankcije Rusiji, Priština se kroz te iste sankcije i agresivno lobiranje preporučuje kao “pouzdaniji” partner Vašingtona i Brisela. Stvara se situacija u kojoj je ilegalna tvorevina “verniji” kandidat jer drži do zajedničke bezbednosne politike Brisela. Ne smemo dozvoliti da privremena ekonomska korist prevlada nad dugoročnim suverenitetom. Opstanak podrške onih pet zemalja koje ne priznaju Kosovo ne zavisi od briselskih komesara, već direktno od čvrstine Beograda i povratka aktivnoj kampanji za otpriznavanje lažne države – zaključuje Jovanović.
