Треба пажљиво одвагати, каже Алберт Заутер. Одвагати да ли има смисла поново радити дуже како би немачка привреда постала ефикаснија. Одмеравање је уосталом и Заутеров посао, јер његова фирма у Балингену, у покрајини Баден-Виртемберг, производи ваге и тегове.
Алберт Заутер води породичну компанију “Kерн и син” већ у осмој генерацији. У тој фирми никада није постојала 35-часовна радна недеља. Предузеће није обухваћено колективним уговором металске индустрије и одувек се радило 40 сати недељно. Директор је увек сматрао да је то добра идеја, а данас, у економски тешким временима, још више.
“Пет сати мање рада значило би да нам треба више запослених”, каже Алберт Заутер и додаје: “Али то би значило и додатно усклађивање тимова. Kада си ти ту? Kад је колега ту”.
Организациони трошкови би порасли, а било би потребно издвајати више новца за просторије и софтверске лиценце.
Модел за немачку привреду
Заутер је уверен да Немачка себи једноставно више не може да приушти радну недељу краћу од 40 сати. Пре свега зато што међународна конкуренција често ради и више.
Наводи пример Индије, коју добро познаје, јер се део производње његових вага одвија код локалних партнера у тој земљи. Тамо важи радна недеља од 45 сати, каже он и позива се на издржљивост Немаца:
“Ја сам као основац и суботом пре подне ишао у школу. Дакле, могуће је. А то значи да је могуће и за немачку индустрију”, поручује Заутер.
Спремност на дијалог и добра атмосфера
Пошто предузеће нема колективни уговор, услови рада у погонима фирме “Kерн и син” договарају се директно с радничким саветом. Његови представници хвале радну атмосферу и добре односе са директором.
Ипак, тема недељног радног времена редовно се појављује у разговорима. Kраће радно време има предности и за послодавца, сматра Штефан Ротмунд из радничког савета.
Наиме, други послодавци, и то они у непосредној близини, имају 35-часовну радну недељу.
“Kада тражите нове запослене, сигурно би било привлачније да можете да кажете да и код вас важи 35 сати рада недељно”, каже Ротмунд.
Он сам, међутим, из других разлога радо ради у тој фирми.
На те разлоге рачуна и директор. Покушава да привуче нове раднике посебним погодностима. На пример, субвенцијом за чланарину у фитнес-центру, али и зарадама које су нешто више од уговореног минимума.
А они који из приватних разлога желе да раде краће, могу о томе да разговарају с њим појединачно, каже Заутер. На пример пред одлазак у пензију или ако морају да брину о члановима породице.
Протести у Мерцедес-Бенцу
Тема радног времена тренутно изазива велике полемике у “Мерцедес-Бенцу”. Прошлог петка запослени у бројним погонима протестовали су против планова управе.
Руководство компаније жели повратак на 40-часовну радну недељу како би фирма остала конкурентна.
Kључна разлика у односу на произвођача вага из Балингена јесте то што у “Мерцедесу” не би било повећања плата. Другим речима – пет сати више рада за исту плату.
Синдикат ИГ Метал сматра да је то неприхватљиво. Према њиховом мишљењу, тешка ситуација у концерну последица је и грешака менаџмента. Терати запослене да плате цену за то био би само још један такав пропуст. Уместо тога, потребна су паметна улагања у одговарајуће иновације.
Синдикат такође сумња да посрнули произвођач аутомобила тренутно уопште има довољно посла за 40 уместо 35 радних сати недељно.
Радну недељу од 35 сати ИГ Метал је изборио осамдесетих година прошлог века. Она важи у металској и електроиндустрији од 1995. У источној Немачкој, међутим, уговорено недељно радно време на многим местима и данас износи 38 сати.
Другде – компромис
Док се у “Мерцедесу” ИГ Метал одлучно противи продужењу радног времена, на другом месту је недавно пристао на компромис – код добављача аутомобилске индустрије “Аумовио” у Вилинген-Швенингену.
Од 1. јула тамо важи радна недеља од 38 уместо 35 сати – без повећања плата.
У синдикату наглашавају да је реч о великом изузетку. Само на тај начин могло се спречити укидање радних места, а очекује се да ће обим посла ускоро поново да порасте.
Да ли изузетак треба да постане правило
Произвођач вага Алберт Заутер сматра да би управо такав изузетак хитно морао да постане правило у немачкој аутомобилској индустрији. Ситуација у “Фолксвагену” већ је данас драматична, каже. Сличан развој догађаја очекује и у “Мерцедесу”.
Према његовом мишљењу, питање више није да ли треба радити 40 сати недељно или не – тих 40 сати једноставно мора да постоји.
“А и онда ћемо морати да палимо много свећа у цркви како би радна места заиста опстала”, упозорава предузетник.
Да би се то постигло, верује да ће бити потребне и додатне мере. Његов предлог је да се укину поједини државни празници.
Он због тога вероватно неће постати популаран. Али уверен је да су такве жртве ипак боље од даљег пропадања немачке привреде.
