U opširnom intervjuu za portal “bhbasket”, Nebojša Čović je otvorio dušu kao nikada do sada. Pored toga što je žestoko udario na bivše saradnike Nemanju Vasiljevića i Milana Tomića, predsednik Košarkaškog saveza Srbije je govorio i o današnjim odnosima između Crvene zvezde i Partizana.
Kako je rekao, fini odnosi između večitih rivala ne postoje, iako deluje da je situacija takva.
– Da, tu su brojni pokušaji da balansiraju sa Zvezdom i Partizanom. Znate moje specifične odnose sa Partizanom dok sam bio predsednik Zvezde. Nekako su, nekim čudom, postali “specifični” moji odnosi i sa Zvezdom. Pa su se sad oni povezali. Sad su oni jako dobri. Jer, sad je “fini odnos” kao između Zvezde i Partizana, pod navodnicima, čim nema Čovića. To je jedna klasična, perverzna priča sa ortodoksnim, odvratnim, diskvalifikujućim manipulacijama zasnovanim na lažima. No, mi očigledno živimo u takvom vremenu. Baš globalno, da ne kažem svetski ili belosvetski – oštro je izjavio je Čović.
Nebojša Čović KSS.rs
Kako je rekao prvi čovek KSS-a, ne kaje se ni zbog čega iz današnje perspektive.
– A ne, ja nisam čovek koji se kaje, jedino se kajem kada ispovedam grehe. Jer mi smo svi grešnici, manje-više. Ali kad vidim ponašanje pojedinaca iz Zvezde koje sam doveo i izvukao, da ne kažem odakle… Odakle, ne samo iz teretana nego i šire, i iz gorih sredina. Onda mi poneki put bude krivo, pa kažem – pa što je nama trebalo to? – rekao je Čović, pa dodao:
– FMP je bio jedan od najjačih koncepata za formiranje mladih igrača. Mi smo sve to žrtvovali da bismo spasili Crvenu zvezdu. I meni toga nije žao. Meni je bila privilegija da budem predsednik košarkaškog kluba Crvena zvezda i da budem dve godine potpredsednik fudbalskog kluba kad je njemu bilo teško i kad smo morali da uspostavimo finansijski red i disciplinu. I uspeli smo to. I onda sam ja otišao dalje, drugi ljudi su nastavili da rade. Što se tiče košarkaškog kluba, da vam kažem, on gotovo da nije ni postojao kad sam došao. Nije bio ni plasiran za regionalnu ligu, Jadransku kako se tada zvala, ali gurali smo svi zajedno.
