“AMERIKA JE BEZNADEŽNO NASAMARENA” Analiza razgovora Trampa i Putina: Ruski lider primenjuje oprobanu SOVJETSKU TAKTIKU

Napeto iščekivani poziv između američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, u trenutku kad je rat u Ukrajini žestoko ugazio u svoju četvrtu godinu, okončao se ograničenim sporazumom za Moskvu i Kijev da obustave energetske i infrastrukturne napade. Ali, nije se stiglo dalje od toga, bar po pitanju američkog predloga za privremeno primirje. Sat vremena nakon njihovog poziva, ukrajinski gradovi ponovo su bili na meti ruskih napada.

“Ne” nije “da” kada je ono “možda” ili “verovatno ne” ili “samo ako”, piše CNN.

Ovo je bolno predvidljiva lekcija koju je Trampova administracija izvukla iz prvog pravog upada u ratnu diplomatiju sa Kremljom. Beznadežno su nasamareni. Tražili su 30-dnevni prekid vatre na celoj liniji fronta, bez uslova. U utorak su dobili – nakon teatralnog čekanja od nedelju dana i stotina izgubljenih života – relativno malu razmenu zarobljenika, hokejaške utakmice, još razgovora i – prema saopštenju Kremlja – jednomesečnu obostranu pauzu u napadima na “energetsku infrastrukturu”, navodi CNN.

Napadi nastavljeni neposredno nakon poziva

Nakon 90-minutnog poziva sa Trampom, piše “Politiko”, Putin je dao najmanju moguću koncesiju, obećavši da će razmeniti neke zatvorenike i prestati sa napadima na elektrane i drugu “infrastrukturu” na 30 dana.

Ali, sat vremena nakon poziva, Kijev i drugi gradovi u Ukrajini ponovo su se našli pod ruskim napadom. Bombardovanje dronovima i raketama nastaviće se širom zemlje, dok će krvava linija fronta na istoku ostati zona smrti, piše “Politiko”.

Rusko Ministarstvo odbrane tvdi da su ukrajinske snage napale energetski objekat u Krasnodarskom kraju nekoliko sati nakon razgovora između Putina i Trampa. U napadu je pogođeno postrojenje za pretovar nafte, a rusko Ministarstvo je tu akciju nazvalo “provokacijom” koju je “pripremio Kijev kako bi sabotirao mirovne inicijative predsednika SAD”.

Šta su dogovorili Putin i Tramp?

SAD su rekle da je Rusija pristala na prekid vatre u energetici i infrastrukturi. Nakon što Moskva i Kijev pristanu da prestanu sa takvim napadima, pregovarači bi krenuli ka potencijalnom prekidu borbi na Crnom moru, a zatim ka punom prekidu vatre i mirovnom sporazumu, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Tramp je u prvom oglašavanju od poziva na svojoj mreži “Istina” naveo da se razgovor okončao “uz razumevanje da ćemo brzo raditi na potpunom prekidu vatre i, na kraju, ovog veoma užasnog rata između Rusije i Ukrajine”.

“Taj proces je sada u punoj snazi i efektu, a mi ćemo, nadamo se, za dobro čovečanstva, obaviti posao”, dodao je on.

Prema Beloj kući, njegov poziv sa Putinom trajao je bar sat i po, a prema drugim navodima preko dva i po sata. Saopštenje iz Bele kuće pruža tek oskudne detalje o tome o čemu je razgovarano.

U saopštenju iz Kremlja navedeno je da je Putin odmah dao naređenje svojoj vojsci da obustavi napade na 30 dana. Rusija je takođe objavila da će se u sredu dogoditi razmena zatvorenika. Tramp je takođe podržao Putinov predlog za hokejske mečeve između SAD i Rusije, prema Kremlju. Dodaje se da su Putin i Tramp izrazili zajednički interes za “normalizaciju odnosa” između dve zemlje. Putin je predao i dugu listu uslova i zahteva.

“Nemoguće crvene linije”

“Politiko” piše da je Putin čvrsto ostao pri “nemogućim crvenim linijama”, kao uslovima za smisleni prekid vatre, uključujući obustavljanje sve strane vojne pomoći i deljenja zapadnih obaveštajnih podataka sa Ukrajinom.

Evropski lideri i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski će imati muke da razmotre ove uslove – ali to ne znači da Tramp na kraju neće pristati na njih, navodi list.

Pre nedelju dana, Zelenski i Tramp su se dogovorili da Putinu iznesu predlog za “neposredni” 30-dnevni prekid vatre, kojim bi se okončala sva borba i napadi iz vazduha, sa mora i duž čitave linije fronta. Tramp je rekao da želi da Putin brzo odgovori pozitivno na taj predlog i tvrdio je da će se to dogoditi. Umesto toga, Putin je rekao da principijelno podržava ideju, ali da je rezervisan oko načina na koji bi to funkcionisalo.

Ruske i američke “ekspertske grupe” će se sastati na Bliskom Istoku, kako bi pokušale da reše neke od ovih “tehničkih” pitanja i postignu veći napredak ka primirju.

“Zamka za Trampa”

Metju Šumejker, bivši obaveštajni oficir SAD i stručnjak za nacionalnu bezbednost, upozorio je da Tramp rizikuje da igra Putinu na ruku, dopuštajući Rusiji da primeni “klasične sovjetske taktike iz Hladnog rata” koje karakteriše usporavanje pregovora.

– Tokom Hladnog rata, američki lideri često su se opirali da budu uvučeni u takve produžene procese, prepoznajući ih kao mehanizme za odugovlačenje koje Sovjeti koriste da se pregrupišu ili iskoriste uticaj. Tramp rizikuje da upadne u ovu istorijsku zamku, jer bi Putinova odlaganja mogla da omoguće Rusiji da ojača svoju poziciju vojno i politički, dok bi istovremeno erodirali američku kredibilitet i jedinstvo sa saveznicima – rekao je on “Politiku”.

Jedan potencijalno zabrinjavajući znak za Ukrajinu i njene evropske saveznike bio je ton zvaničnog izveštaja o razgovoru iz Bele kuće. Umesto da kritikuje rusku nevoljnost da započnu puni prekid vatre, američki opis razgovora bio je pozitivan – pozdravlja se potencijal “ogromnih ekonomskih sporazuma” između Vašingtona i Moskve.

Verzija Kremlja bila je još više entuzijastična, nastojeći da prikaže Rusiju kao jednako važnu geopolitičku supersilu kao i SAD.

Vašington i Moskva će preduzimati “zajedničke napore” u kriznim žarištima na Bliskom istoku, dok će uspostavljati saradnju na pitanjima sprečavanja nuklearnog naoružanja i globalne bezbednosti, navedeno je.

“Čudan deo razgovora”

A onda je došlo do “čudnog dela”, kako piše “Politiko”, dodajući da je razgovor bio najavljen kao ključna tačka pregovora o primirju, ali da deluje da su Tramp i Putin proveli dosta vremena diskutujući o drugim stvarima.

“Diskutovano je o brojnim idejama koje se kreću ka razvoju međusobno korisne saradnje u sektoru ekonomije i energetike”, stoji u saopštenju Kremlja.

“Tramp je podržao ideju Putina da organizuje hokejaške mečeve u SAD i Rusiji između ruskih i američkih igrača koji igraju u NHL”, dodaje se.

Još čudniji deo je možda taj što Tramp nije pozvao Zelenskog da mu saopšti šta se dogodilo. Umesto toga, Zelenski je morao da sazna detalje o razgovoru sa Putinom iz medija.

– Mi smo skeptični u pogledu poverenja u Ruse. Nema poverenja u Putina – rekao je on kasnije novinarima.

BONUS VIDEO