четвртак, 05.02.2026, 05:55 -> 06:49
Извор: РТС
Пчеларство је једана од најозбиљнијих пољопривредних грана и не треба је гледати искључиво кроз производњу меда. Њена највећа корист је сервис опрашивања природе, који је вредан око 566 милиона евра на годишњем нивоу, каже за РТС Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије. Живадиновић, међутим, упозорава да увозни фалсификати угрожавају опстанак домаћих пчелара.
Највећи проблем у сектору пчеларства су фалсификати који су оборили цену правог меда до те мере да многи напуштају пчеларство.
Председник Савеза пчеларских организација Србије Родољуб Живадиновић каже да, у зависности од врсте меда, пчелари често не могу да покрију ни трошкове производње.
“До јуче је цена багремовог меда на откупу била на нивоу производне цене која је отприлике 4,5 евра. Најнижа производна цена у Србији по килограму меда је 3,5 евра, али понављам, то је врло индивидуално. Ми смо рачунали од 2011. до краја 2023. године да је производња меда поскупела 43 одсто. Сад је дошло до додатног поскупљења од 12 посто, јер све поскупљује неоправдано, сви користе прилику, а откупна цена меда остаје иста”, указује Живадиновић.
Фалсификовани мед увозимо али га и сами “производимо”
Живадиновић упозорава да је тржиште, поред домаћих фалсификата, сада преплављено и увезеним чија се цена креће од 1,3 евра за килограм.
“То је 3 до 5 пута мање од производне цене. То су међународни фалсификатори, такозвана међународна пчеларска мафија. Они су пре неколико година ангаживали хемичаре, како би заобишли најмодерније методе утврђивања фалсификата”, напомиње Живадиновић и напомиње да ће се против тога борити уз помоћ европске платформе.
Европска платформа за мед
Ускоро се обележавају две године од оснивања Европског пчеларског савеза који је основан у Београду.
Живадиновић је навео да је Србија имала лабораторију за контролу квалитета хране која је користила инвентивну методу чији је аутор предложен за Нобелову награду.
“Ми се на нивоу Европске уније боримо да решимо проблем. ЕУ је прихватила и направила радну групу која се зове ‘хани платформ’ (honey platform) која би требало да до краја ове године дође до методе за испитивање меда, захваљујући којој би 100 одсто били сигурни да је мед прави. То данас уопште није лак посао и то можете да утврдите само ако урадите читав спектар посебних анализа које постоје и да се надате да је фалсификатор у неком делу био неопрезан”, објашњава за РТС председник Савеза пчеларских организација Србије.
Напоменуо је да је та лабораторија на самом почетку свог рада, за само неколико дана на граници зауставила око 200 тона фалсификованог меда.
Разлог за престанак рада те лабораторије види у нечијем страху. Сматра да није толико у питању страх од открића фалсификованог меда, колико у потенцијалним открићима фалсификатима ракија и вина.
