Istraživači u Kini pronašli su potencijalni novi biomarker Parkinsonove bolesti koji se krije u ljudskoj kosi. Kada je tim analizirao kosu 60 pacijenata sa Parkinsonovom bolešću i uporedio rezultate sa rezultatima zdravih, kontrolnih osoba odgovarajućeg uzrasta, otkrili su značajnu razliku.
Prema radu na preliminarnom istraživanju, uzorci kose pacijenata sa Parkinsonovom bolešću pokazali su značajno niže nivoe gvožđa i bakra, zajedno sa višim nivoima mangana i arsena.
Autori studije, koje predvodi biolog Ming Li sa Univerziteta Hebej, smatraju da njihovo otkriće ima „visok dijagnostički potencijal za Parkinsonovu bolest“.
Neinvazivni, ali pouzdan način dijagnostikovanja Parkinsonove bolesti do sada se pokazao kao izazov. Neki nedavno objavljeni biomarkeri iz krvi deluju obećavajuće, ali ljudska kosa je jedinstveni materijal za novu metodu sa karakteristikama koje krv nema.
Poznato je da naša kosa akumulira teške metale iz naše ishrane ili okoline, i za razliku od pljuvačke, znoja, krvi, urina ili fecesa, može da nosi duži istorijski zapis o našem zdravlju.
Pravi uzrok Parkinsonove bolesti je još misterija, ali prethodne studije su povezale tu bolest sa poremećenim crevnim bakterijama i nezdravom ishranom, poput one bogate ultraprerađenom hranom. Dokazi takođe ukazuju na to da je ova neurodegenerativna bolest usko povezana sa zagađivačima životne sredine, poput pesticida.
Parkinsonova bolest se najefikasnije leči kada se stimuliše precizno definisana moždana mreža koja funkcioniše sinhronizovano u tačno određenom frekventnom opsegu. Foto: Shutterstock
U daljim eksperimentima koji su uključivali modele miševa, Li i kolege su takođe pronašli niže nivoe gvožđa u kosi, a ova promena je bila usko povezana sa disfunkcijom u crevima.
Crevna barijera kod miševa sa Parkinsonovom bolešću izgledala je oštećena. Njihovi geni uključeni u apsorpciju gvožđa bili su smanjeni, a pokazali su povećanu aktivnost u genima uključenim u mikrobno usvajanje gvožđa, što je verovatno dovelo do širokog nedostatka gvožđa u celom telu.
Kod ljudi sa Parkinsonovom bolešću, promene u crevnim bakterijama se javljaju godinama pre dijagnoze. Kao i druge neurološke bolesti, Parkinsonova bolest izgleda da se zasniva na bliskoj komunikaciji između creva i mozga. Možda naša kosa na neki način “sluša” i beleži ono što se dešava u toj komunikaciji.
Nedostatak gvožđa u kosi pacijenata sa Parkinsonovom bolešću kao i kod miševa, bio je najdoslednija i najprimetnija promena.
Istraživački tim smatra da je veza između crevnog mikrobioma i gena zaduženih za metabolizam gvožđa “temeljni dokaz da su ovi sistemi povezani u kontekstu patologije slične Parkinsonovoj bolesti”.
Povišen nivo arsena u vezi sa faktorima okoline
Povišeni nivo arsena u kosi takođe vredi dalje istražiti, jer bi to moglo biti uzrokovano izloženošću faktorima životne sredine. Studija je mala, ali osobe sa Parkinsonovom bolešću su prijavile da jedu više životinjskih iznutrica i školjki, koje verovatnije sadrže arsen.
– Uzimajući u obzir sve ove rezultate zajedno, sugerišemo da bi pad nivoa gvožđa u kosi mogao biti povezan sa gastrointestinalnom disfunkcijom kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću, kao što je pokazano u mnogim drugim studijama, a takođe i sa neravnotežom crevne mikrobiote, koja je pokazala povećan kapacitet apsorpcije gvožđa2 – naveli su naučnici.
Iskustva pacijenata i sve više istraživanja pokazuju da kombinacija terapije, fizičke aktivnosti, pravilne ishrane, kvalitetnog sna i mentalne stimulacije može značajno poboljšati kvalitet života osoba sa Parkinsonovom bolešću Foto: Shutterstock
Rezultati potkrepljuju studiju iz 2025. godine koja je pronašla dokaze o disregulaciji gvožđa u mozgu, krvi i crevima pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.
Sada su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdio ovaj obrazac među većim kohortama i kako bi se testirali mehanizmi koji povezuju nedostatak gvožđa i Parkinsonovu bolest.
Možda će jednog dana za identifikaciju ovog sistemskog poremećaja biti dovoljno samo jedno brzo šišanje.
Studija je objavljena u časopisu iScience.
Kurir.rs/RTS
