Milan Srdić ima 36 godina, a tešku saobraćajnu nesreću doživeo je sa 18 godina, od kada se nalazi u invalidskim kolicima.
Invaliditet ga nije sprečio da završi studije, zaposli se, posveti radu za bezbednost u saobraćaju, i ohrabri mlade da se u Srbiji može živeti iako ste osoba sa invaliditetom.
Milan je nedavno gostovao na TV Prva gde je podelio priču o tome kako jedan sekund nepažnje može da promeni život, ali i o tome kako čovek može da ustane čak i kada više ne može da hoda.
Milan Srdić je danas inženjer bezbednosti saobraćaja, on je sportista, edukator i osnivač udruženja pod nazivom “Mi možemo sve”, pomaže takođe Agenciji za bezbednost saobraćaja.
Taj dan je bio kao i svaki drugi običan dan, letо 2008. godine.
– Od 2002. godine kada sam položio za motor nisam nosio zaštitnu opremu i provlačio sam se između vozila i izvodio neke manevre koji nisu u skladu sa zakonom. Tako i tog dana isto, krenuo sam na bazen gde me je čekalo društvo, nisam nosio zaštitnu opremu, bio sam na motoru u papučama sa peškirom oko vrata – ispričao je Milan.
Milan Srdić Foto: Kurir Televizija
Pokušao je da se provuče između vozila i ivičnjaka.
– U samom momentu provlačenja došao sam u kontakt sa kombijem i pao sam sa motora,glavom sam udario od ivičnjak, leđima sam udario od banderu i probio sam glavu na dva mesta, mozak je dobio vazduha. Bio sam par puta reanimiran i vraćen u život, kičmu sam polomio i samim tim sam postao korisnik invalidskih kolica – navodi on i dodaje:
– Uvek mi nađemo neko opravdanje i neki razlog da zaobiđemo neke stvari koje bi nam spasile život ili ublažile posledice saobraćajne nezgode, kao što je na primer vezivanje sigurnosnog pojasa pa ga ljudi ne vezuju da ne bi zgužvali košulju.
Umesto traženja krivca u saobraćajnoj nezgodi, Milan akcenat stavlja na sopstvenu odgovornost. On ističe da bi, iz današnje perspektive, sve bilo drugačije da je imao kacigu, jer tada do najtežih povreda glave ne bi ni došlo.
– Kada se dogodi saobraćajna nezgoda, mi gledamo čija je greška i šta je, ali kada se vratimo sada unazad da sam nosio tog dana kacigu glavu ne bih probio, ne bih morao da budem 72 sata u neizvesnosti da li ću preživeti ili neću, kičma bi mogla odmah da bude operisana, a ne da čekam da se stabilizuje glava da se steknu uslovi za uvođenje u anesteziju – naveo je Milan.
To su sve, kako kaže, posledice saobraćajne nezgode.
– Danas kada radimo sa mladima, kada pričamo i kada im pričamo koje su stvarne posledice saobraćajne nezgode, oni nisu svesni da su to sve posledice saobraćajne nezgode, da to nije samo jedan prelom, da to nije samo neka ogrebotina, oderotina koja će da zaraste za par dana, da su posledice saobraćajne nezgode mnogo, mnogo veće.
Posle takvog udesa veća je psihološka borba, tek nakon prihvatanja sledi fizička borba.
– Meni je iskreno bilo najteže da gledam moje roditelje i moju rodbinu koliko je njima teško, zbog onoga što se meni dogodilo – dodao je on.
Kurir/ TV Prva
AUTOMOBLISITA DUŠAN BORKOVIĆ PROGOVORIO O STRAVIČNOJ NESREĆI – Mislio da je završio karijeru, sekunde prolazile bez spasa “Kaciga me gušila, niko nije dolazio.”
Izvor: Kurir televizija
