GLOBALNE cene nafte naglo su pale, dok su akcije na berzama porasle nakon što su Sjedinjene Američke Države i Iran postigli uslovni dvonedeljni sporazum o prekidu vatre koji predviđa ponovno otvaranje ključnog plovnog puta kroz Ormuski moreuz.
Foto: AP Photo/Gerald Herbert
Cena referentne sirove nafte Brent pala je za oko 13 odsto na 94,80 dolara po barelu, dok je američka nafta zabeležila pad veći od 15 odsto i trgovala se po ceni od 95,75 dolara, preneo je BBC.
Uprkos tome, cene su i dalje više nego pre početka sukoba 28. februara, kada se nafta prodavala za oko 70 dolara po barelu. Cene energije su prethodnih nedelja naglo porasle zbog ozbiljnih poremećaja u snabdevanju naftom i gasom sa Bliskog istoka, nakon što je Iran zapretio napadima na brodove koji koriste Ormuski moreuz kao odgovor na američke i izraelske vazdušne udare.
Nakon objave sporazuma, berzanski indeksi u azijsko-pacifičkom regionu zabeležili su snažan rast.
Japanski Nikei 225 porastao je za pet odsto, južnokorejski Kospi za skoro šest odsto, hongkonški Hang Seng za 2,8 odsto, dok je australijski ASX 200 skočio za 2,7 procenata. Predsednik SAD Donald Tramp saopštio je na društvenim mrežama da je pristao da obustavi bombardovanje Irana na dve nedelje, pod uslovom da Teheran odmah i bezbedno ponovo otvori Ormuski moreuz.
Analitičari ocenjuju da je Vašington verovatno bio oprezan zbog rizika da bi dalja eskalacija sukoba mogla da izazove nagli rast cena energije i ozbiljne ekonomske posledice.
Tokom primirja se očekuje da deo tankera koji su čekali u blizini moreuza ponovo nastavi plovidbu, što bi moglo da donese određeno olakšanje tržištima u narednim nedeljama. Ipak, stručnjaci upozoravaju da je malo verovatno da će se proizvodnja energije na Bliskom istoku u potpunosti oporaviti dok se ne postigne trajni mirovni sporazum.
Zbog oštećenja energetske infrastrukture u regionu, obnova proizvodnje mogla bi da potraje mesecima.
Prema procenama istraživačke firme “Rystad Energy”, sanacija štete nanete energetskom sektoru mogla bi da košta više od 25 milijardi dolara i potraje godinama. Ekonomske posledice sukoba posebno su pogodile azijske zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na energente iz Persijskog zaliva.
Filipini, koji gotovo svu naftu uvoze sa Bliskog istoka, proglasili su krajem marta nacionalnu energetsku vanrednu situaciju nakon što su cene goriva više nego udvostručene.
U regionu su mnoge avio-kompanije povećale cene karata i smanjile broj letova zbog naglog rasta cena mlaznog goriva, dok su vlade i kompanije najavile mere za ublažavanje posledica visokih cena energije i nestašica goriva.
Stručnjaci upozoravaju da će biti potrebno vreme da se tržište energije stabilizuje i cene vrate na nivoe pre izbijanja sukoba.
BONUS VIDEO: SNIMCI IZ DRONA: Izraelska vojska objavila video udara na iranske sisteme PVO
