понедељак, 06.01.2025, 07:50 -> 11:06
Извор: РТС, Guardian, Le Monde
Бившем француском председнику Николи Саркозију почиње суђење под оптужбом да је од режима некадашњег либијског председника Муамера Гадафија примио милионе евра којима је финансирао изборну кампању.
Суђење бившем председнику Француске, који је са још 12 људи – укључујући три бивша министра у влади – оптужен да је примао новац од режима Муамера Гадафија, прети да погорша ионако ниско поверење француских бирача у политичаре.
Након десетогодишње антикорупцијске истраге, суд ће саслушати наводе о, како су истражни судије назвали, “пакту о корупцији” склопљеном између Саркозија и либијског режима у којем су посредници достављали кофере пуне готовине у зграде министарстава у Паризу како би незаконито финансирали Саркозијеву председничку кампању 2007. године.
Суд ће испитати да ли је, у замену за финансирање Саркозијеве председничке кампање, либијски режим тражио дипломатске, правне и пословне повластице.
Један од ових наводних захтева за услуге односио се на Абдулаха ел Сенусија, Гадафијевог шефа обавештајне службе, чије име се везује за више терористичких напада.
Француски суд је 1999. године у одсуству осудио Сенусија на доживотни затвор због његове улоге у бомбашком нападу на путнички авион УТА изнад Нигера 1989. године у којем је погинуло 170 људи. Суд ће саслушати наводе да је либијски режим тражио од Саркозијевих сарадника да пронађу начин да се укине француски налог за хапшење Сенусија.
Лора Хајнич, адвокат 15 рођака људи који су погинули у бомбашком нападу на авион УТА, рекла је да ће њени клијенти рећи суду како су били шокирани када су чули да би “хапшење особе која је убила чланове њихове породице” могла бити “замењена за новац”.
Рекла је да би наводни пакт о корупцији значио да је “новац којим је Никола Саркози добио изборе 2007. био новац укаљан крвљу ових породица”.
Саркози, који је био председник између 2007. и 2012. године, негирао је све наводе оптужнице.
Бедуински шатор у баштама Јелисејске палате
Тромесечно суђење ће разоткрити Саркозијев сложен однос са Гадафијем, аутократским либијским лидером чију су 41-годишњу владавину обележила кршења људских права и који је био међународно изолован због повезаности са тероризмом, укључујући бомбашки напад на Пан Амов авион који је оборен изнад Локербија у Шкотској у децембру 1988. године.
Чланови Саркозијевог кабинета су се наводно сусрели са припадницима Гадафијевог режима у Либији 2005. године, када је Саркози био министар унутрашњих послова. Убрзо након што је постао француски председник 2007, Саркози је затим позвао либијског лидера у државну посету Паризу, када је Гадафи подигао свој бедуински шатор у близини Јелисејске палате.
Саркози је био први западни лидер који је дочекао Гадафија уз све државне почасти од замрзавања односа са његовим режимом 80-их година прошлог века због његовог статуса спонзора државног тероризма.
Међутим, 2011. године Саркози је Француску ставио у први ред ваздушних удара НАТО-а против Гадафијевих трупа и помогао је побуњеничким борцима да сруше његов режим. Гадафи је ухваћен у октобру 2011. године након чега је и погубљен.
Документарац о овом случају “Нико не разуме” наћи ће се од среде у француским биоскопима.
Ако буде осуђен по оптужбама за корупцију, Саркози би могао да се суочи до 10 година затвора заједно са Клодом Геаном, бившим генералним секретаром у Јелисејској палати и министром унутрашњих послова, и Брисом Ортефеом, блиским Саркозијевим сарадником који је такође био министар унутрашњих послова. Сви они поричу наводе из оптужнице.
