BIVŠI pokrajinski premijer Bojan Pajtić ponovo se pojavljuje na političkoj sceni, ali ovog puta – bez imena na listi, bez direktnog izlaganja pred građanima i, kako tvrde njegovi kritičari, kroz posredne strukture i „tuđe“ političke projekte.
Foto: N. Fifić
Njegov mandat u Vojvodini ostao je obeležen nizom kontroverzi i poteza koji su i tada izazivali oštre reakcije javnosti. Među pričama koje i danas kruže političkim kuloarima nalaze se i tvrdnje da su pojedini direktori postavljani kao vrlo mladi kadrovi, čak i sa svega 23 godine, uz navode o neformalnim „kasting“ procedurama koje su, kako se prepričava, bile deo tog sistema odlučivanja. Takve priče dodatno su pojačavale sumnje u kriterijume i način izbora ljudi na važne funkcije.
U političkim krugovima i dalje se preispituje i način na koji je gradio sopstveni politički imidž, uključujući poteze koji su nailazili na kritike javnosti, poput isticanja ličnog imena u zvaničnim projektima i inicijativama.
Bojan Pajtić je bio poznat osim što je za direktore postavljao dečake od 23 godine koji su morali da prođu kasting (priča se, priča) i po tome što je otvarao tablu sa sopstvenim imenom.
Danas on pokušava da se vrati u političke vode preko “studentskih” lista poput one iz Kule za… pic.twitter.com/yzZjVzpmA6 — BiseriDrugeSrbije (@DrugaSrbijaBis) March 25, 2026
Danas, međutim, strategija deluje drugačije – manje vidljivo, ali ne i manje ambiciozno. U javnosti se sve češće spekuliše o njegovoj ulozi iza pojedinih lokalnih lista, uključujući i one koje se predstavljaju kao „studentske“. Posebno se u tom kontekstu pominje politička scena u Kuli, gde deo analitičara i političkih aktera veruje da upravo on ima značajan uticaj u pozadini.
Upravo takav pristup dodatno podgreva tumačenja da je i sam svestan ograničene podrške među biračima, te da izbegava direktan izlazak pred građane. Za njegove kritičare, skrivanje iza tuđih lista i „novih lica“ predstavlja jedini način da ponovo dođe u poziciju političkog uticaja, pa i eventualno do vlasti, bez preuzimanja otvorene odgovornosti.
Takav model delovanja otvara i šire pitanje: šta znači politički povratak bez direktnog legitimiteta? Da li je reč o taktičkom potezu ili o priznanju da poverenje građana više ne postoji u meri potrebnoj za otvorenu političku borbu?
U svakom slučaju, povratak kroz „posrednike“ mnogi tumače kao pokušaj da se izbegne lična odgovornost, ali i kao signal da politički kapital iz ranijeg perioda više nije dovoljan da obezbedi direktan legitimitet među građanima.
(24sedam.rs)
BONUS VIDEO
