6 mitova o menopauzi: Stručnjaci otkrivaju zašto vaga laže i kada je trudnoća i dalje moguća

Od zablude da menopauza automatski gasi seksualni život do uverenja da je nemoguće zatrudneti, pogrešne informacije često ostavljaju žene nespremnim za prirodne promene u organizmu.

Menopauza je prirodna životna faza, ali ujedno može da bude veoma zbunjujuća, pre svega zato što se simptomi, vreme pojavljivanja i mogućnosti lečenja drastično razlikuju od žene do žene. Godine društvene stigme, oskudni razgovori o zdravlju u srednjim godinama, kao i agresivno tržište proizvoda koji obećavaju brza rešenja, stvorili su plodno tlo za mnoštvo mitova.

Dok pojedini mitovi čine menopauzu strašnijom nego što ona jeste, drugi umanjuju stvarne simptome koji zahtevaju lekarsku podršku. U nastavku, stručnjaci razjašnjavaju najčešće zablude o perimenopauzi i menopauzi.

Mit br. 1: Menopauza se javlja u istim godinama kod svih

Za početak je ključno napraviti razliku između same menopauze i takozvane menopauzalne tranzicije. Menopauza je zapravo jedan konkretan događaj koji označava potpuni izostanak menstrualnog ciklusa u periodu od 12 meseci.

Sa druge strane, menopauzalna tranzicija, poznatija kao perimenopauza, jeste vremenski period koji prethodi tom izostanku i ona se ne dešava u jednom trenutku niti u strogo određenom uzrastu – može da počne već u ranim četrdesetim, pa čak i ranije (u 30-im godinama).

Iako je statistički prosek stupanja u menopauzu oko 52. godine života, ne postoji jedinstvena starosna granica koja važi za sve.

– Menopauzalna tranzicija značajno varira od osobe do osobe, pri čemu mnoge žene počinju da osećaju prve simptome perimenopauze već u svojim četrdesetim godinama – objašnjava dr Sveta Patel, doktorka osteopatije i ginekološki specijalista u Merilendu.

Mit br. 2: Menopauza znači kraj aktivnog seksualnog života

U društvu se menopauza često pogrešno doživljava kao gubitak vitalnosti, ženstvenosti i seksualnosti, ali ta ideja ima znatno više veze sa kulturnim narativima nego sa realnošću.

– Zapadni tabui, standardi lepote usmereni isključivo na mladost i istorijski manjak otvorenih diskusija su glavni razlozi zašto je ovaj mit opstao. Menopauza se zbog toga nepravedno prikazuje kao trajni gubitak, a ne kao prirodni prelaz – ukazuje dr Kari Hamrik, doktorka nauka i dijetetičarka specijalizovana za zdravlje žena.

Ipak, hormonske fluktuacije tokom ovog perioda objektivno mogu uticati na seksualnu funkciju.

– Opadanje nivoa estrogena može dovesti do smanjenog vaginalnog podmazivanja i suvoće, kao i do promena u samom osećaju ili do nelagodnosti tokom seksualnog odnosa – navodi dr Patel.

Takođe, propratni simptomi poput lošeg sna, naglih promena raspoloženja i variranja u težini mogu posredno da utiču na pad libida.

– To nikako ne znači kraj zadovoljavajućeg seksualnog života, jer su danas dostupni izuzetno efikasni tretmani koji uspešno rešavaju ove uobičajene tegobe – napominje dr Patel.

Mit br. 3: Trudnoća je nemoguća tokom perimenopauze

Iako plodnost prirodno opada sa godinama, začeće je i dalje biološki moguće tokom perimenopauze.

– Sve dok žena ima menstrualne cikluse, pa čak i kada su oni potpuno neredovni, ovulacija i dalje može da se dogodi, što omogućava trudnoću – objašnjava dr Patel.

Zbog toga kontracepcija ostaje izuzetno važna i u ovoj životnoj fazi. Pritom treba imati na umu da su sve metode kontracepcije koje se oslanjaju na računanje plodnih dana znatno manje pouzdane u ovom periodu upravo zbog nepredvidivosti ciklusa.

Mit br. 4: Test krvi je neophodan da bi se potvrdila menopauza

Za većinu žena analiza krvi uopšte nije potrebna kako bi se dijagnostikovala perimenopauza ili menopauza. Klinički simptomi i same promene u menstruaciji jesu sasvim očigledni pokazatelji.

– To posebno važi za žene koje su ranije imale redovne cikluse i koje ne koriste hormonsku terapiju, spiralu ili druge metode koje mogu da prikriju prirodni ritam organizma. U tim slučajevima, neredovne menstruacije su same po sebi jasan znak početka tranzicije – objašnjava dr Nanet Santoro, predsednica uredništva knjige o menopauzi pri Američkom koledžu akušera i ginekologa.

Sa druge strane, analize krvi izuzetno su korisne u specifičnim situacijama – na primer, ako je ženi ranije u životu izostajala menstruacija bez tipičnih popratnih simptoma menopauze ili ukoliko postoje drugi medicinski razlozi za detaljnije ispitivanje promena u ciklusu.

Mit br. 5: Magični dodatak ishrani će preko noći izlečiti sve simptome

Tržište je preplavljeno suplementima koji se ciljano prodaju ženama u srednjim godinama, ali naučna je činjenica da nijedan dodatak ishrani ne može sam po sebi da “izleči” simptome menopauze.

Doktorka Santoro napominje da su žene u ovoj fazi života često žrtve agresivnog marketinga, iako se ti preparati ne drže istih strogih standarda bezbednosti i efikasnosti koji važe za zvanično odobrene lekove.

– Uočljiv je fenomen takozvanog “menovošinga” (menowashing). To podrazumeva proces u kom se sasvim obični, standardni suplementi prepakuju u novu ambalažu i prodaju po znatno višoj ceni pod izgovorom da su specijalno formulisani za žene u menopauzi, iako nemaju nikakvo bolje ili naprednije dejstvo od regularnih verzija – ističe za “Eating Well” Elizabet Vord, dijetetičarka iz Bostona.

Mit br. 6: Menopauza je glavni i jedini krivac za povećanje težine

U praksi je najlakše okriviti menopauzu za višak kilograma, posebno kada navike u ishrani i treningu koje su davale rezultate u tridesetim godinama odjednom prestanu da funkcionišu u četrdesetim i pedesetim.

– Ta frustracija može da stvori osećaj da je telo odjednom van kontrole. Međutim, veza između menopauze i telesne težine je znatno složenija – primećuje dr Dženi Šamblejn sa Floride, koja iza sebe ima dve decenije iskustva u radu sa ženama koje prolaze kroz tranziciju u srednje životno doba.

Hormonske promene u ovom periodu prvenstveno utiču na to gde telo skladišti masne naslage, što često dovodi do njihovog preraspoređivanja i većeg nakupljanja u predelu stomaka. Zbog toga se telo žena u menopauzi menja iz oblika kruške u oblik jabuke. Istovremeno, sam proces starenja donosi postepeni i prirodni gubitak mišićne mase, što direktno usporava metabolizam.

Sama menopauza zapravo nije primarni pokretač opšteg povećanja težine, već starenje igra znatno veću ulogu jer smanjuje broj kalorija koje organizam troši u stanju mirovanja – odnosno bazalni metabolizam.

– Istraživanja koja su pratila žene srednjih godina pokazala su da, kada se podaci prilagode starosnoj dobi, sastavu tela i nivou fizičke aktivnosti, perimenopauza i postmenopauza same po sebi nisu povezane sa padom bazalnog metabolizma, niti na taj pad utiču nivoi estrogena i folikulostimulirajućeg hormona (FSH) – objašnjava Vord.

Dakle, promene u težini su stvarne, ali menopauza nije jedini krivac.

Saveti za lakši prolazak kroz menopauzu

Menopauza nije faza koje se treba plašiti niti kroz koju treba proći sa trpnjom. Nasuprot neproverenim mitovima i brzim rešenjima, postoje jasne, medicinski utemeljene strategije koje mogu značajno da olakšaju simptome tokom menopauzalne tranzicije:

• Prioritet na kvalitetnom snu: Problemi sa spavanjem spadaju među najučestalije tegobe u ovoj fazi, ali se uspešno leče. Kognitivno-bihejvioralna terapija pokazala se izuzetno efikasnom kod nesanice izazvane menopauzom. Pored toga, redovna fizička aktivnost, kao i tehnike opuštanja i svesnosti (mindfulnes) drastično poboljšavaju kvalitet odmora.
• Upravljanje stresom: Hronični stres direktno pogoršava sve simptome menopauze. Studije potvrđuju da prakse poput meditacije, joge i vežbi dubokog disanja značajno smanjuju anksioznost, depresivne epizode i napetost. Izvođenje ovih vežbi u trajanju od samo 10 minuta dnevno može učiniti simptome znatno lakšim za podnošenje.
• Trening snage: Fizička aktivnost je jedan od najmoćnijih alata u ovom periodu. Trening sa opterećenjem direktno deluje protiv insulinske rezistencije i metaboličkog usporavanja, a ujedno predstavlja najefikasniju strategiju za očuvanje gustine kostiju u predelu kičme i kuka tokom postmenopauzalnih godina. Redovno vežbanje takođe ublažava valunge (napade vrućine) i popravlja raspoloženje. Preporučuje se cilj od 150 minuta aerobnih vežbi umerenog intenziteta uz dve do tri sesije treninga snage nedeljno.
• Konsultacije o hormonskoj terapiji: Hormonska supstituciona terapija (HRT) je jedan od najefikasnijih medicinskih tretmana za ublažavanje teških simptoma. Izabrani lekar može pomoći da se utvrdi da li je HRT bezbedna i adekvatna opcija, uzimajući u obzir ličnu medicinsku istoriju i faktore rizika.

– Žene ne bi trebalo da pate u tišini, jer savremena medicina nudi niz bezbednih rešenja -zaključuje dr Santoro.

Ishrana tokom menopauze: Ključ za lakše prevazilaženje simptoma i očuvanje zdravlja u ovom periodu

Kako ublažiti simptome menopauze: Dva dodatka u ishrani za žene srednjih godina