Sve što treba da znate o novim pravilima Formule 1 za 2026. godinu! Ovo su prve slike bolida koje će da voze Noris, Verštapen, Hamilton… /VIDEO/

Jedna od ključnih izmena odnosi se na samu konstrukciju automobila. Novi bolidi biće znatno manji i lakši u odnosu na aktuelne modele. Minimalna masa vozila smanjiće se za oko 30 kilograma, što bi trebalo da poboljša agilnost i odzivnost na stazi. Osim toga, dimenzije šasije biće umerene – međuosovinsko rastojanje biće kraće, dok će širina vozila i osovina takođe biti prilagođeni novim standardima. Očekuje se da će ove promene doprineti dinamičnijoj i zanimljivijoj vožnji.

Počnimo sa aerodinamičkim pravilima. Za početak, bolidi će biti kraći, uži, lakši i agilniji. Međuosovinsko rastojanje je skraćeno, što u teoriji znači da bi trebalo da budu brži u krivinama. Bolidi će i dalje da koriste Pirelijeve gume od 18 inča, ali će one biti uže. To će smanjiti otpor vazduha i dodatno umanjiti težinu. Takođe, mali lukovi iznad prednjih guma se ukidaju, što čini bolide “čistijim” i, pogađate, još lakšim.

U prethodnoj eri pravila, koja je trajala od 2022. do 2025. godine, veliki fokus je bio na složenim podovima ispod bolida. Međutim, od 2026. sve se menja. Opraštamo se od dugih tunela za “ground-effect” i pozdravljamo ravnije podove sa proširenim difuzorima i većim otvorima. Ovo će značiti manje prijanjanja (downforce) i zahtev za većom visinom vožnje, što bi trebalo da dovede do veće raznolikosti u podešavanjima koja odgovaraju širem spektru stilova vožnje, čime se izjednačavaju uslovi za sve.

Od sledeće godine, i prednja i zadnja krila biće jednostavnija, što grubo prevedeno znači manje elemenata. Zadnja “beam” krila se ukidaju, dok će na drugom kraju bolida prednje krilo imati uže elemente. Spoljni delovi prednjeg krila takođe će ponuditi nove potencijalne oblasti za razvoj, i ovo će sigurno biti ključno bojno polje za timove, jer prednje krilo snažno utiče na ukupne aerodinamičke performanse bolida. Najznačajnija promena je uvođenje aktivne aerodinamike (“Active Aero”). Bolidi će moći da podešavaju ugao elemenata i na prednjem i na zadnjem krilu u zavisnosti od toga gde se nalaze na stazi. U krivinama, pokretni delovi krila ostaju zatvoreni u svom podrazumevanom položaju kako bi se održalo prijanjanje. Na određenim pravcima, vozači mogu da aktiviraju režim niskog otpora vazduha (“low-drag mode”), koji otvara pokretne delove i poravnava krila, smanjujući otpor i povećavajući maksimalnu brzinu. Ovo će biti dostupno svakom vozaču, u svakom krugu.

Da, “Active Aero” u suštini znači oproštaj od DRS-a u njegovom sadašnjem obliku, jer se pokretni delovi zadnjeg krila mogu otvoriti na svakom određenom pravcu bez potrebe da se bude unutar jedne sekunde od bolida ispred. Međutim, biti unutar jedne sekunde od rivala i dalje donosi prednosti u vidu “Overtake Mode” režima. To je režim namenjen isključivo za napad i aktivira se kada je vozač unutar jedne sekunde od bolida ispred. To im daje pristup dodatnoj električnoj energiji koju mogu da iskoriste za preticanje.

Naravno. Ono je preimenovano u dugme “Boost” i vozači ga mogu koristiti kako u odbrani, tako i za preticanje u bilo kom trenutku na stazi, pod uslovom da imaju dovoljno napunjenu bateriju. Vozači mogu da ga iskoriste odjednom ili rasporede u kruga, u zavisnosti od toga gde imaju najbolju šansu za napad ili gde su najranjiviji. Koje još alate vozači imaju na raspolaganju? Vozači će nadgledati punjenje svoje baterije. U saradnji sa svojim trkačkim inženjerom, moći će da biraju između različitih režima za punjenje baterije, koristeći energiju od kočenja i motora. To znači da imaju tri alata koja mogu taktički koristiti u žaru borbe.

Velike. Iako je osnova i dalje 1.6-litarski V6 turbo hibrid, odnos snage se značajno promenio. Od 2026. godine, snaga motora sa unutrašnjim sagorevanjem je smanjena, dok je snaga elektromotora utrostručena, što znači da ćemo imati otprilike podelu snage 50-50 između benzinskog i električnog pogona. Ove promene čine pogonske jedinice relevantnijim za drumska vozila, a samim tim i atraktivnijim za postojeće proizvođače kao što su Ferari i Mercedes, ali i za novajlije poput Red Bula u partnerstvu sa Fordom, Dženeral Motors (od 2029. godine) i Audi, kao i za povratnike poput Honde.

Iako zvuči kao veliki izazov, inženjeri pogonskih jedinica upravo ovakve zadatke vole. Da bi napajao novu hibridnu jedinicu, sistem za rekuperaciju energije (ERS) sada može da napuni bateriju sa dvostruko više energije po krugu, koristeći mehanizme poput rekuperacije prilikom kočenja ili puštanja gasa na kraju pravaca. Redizajn pogonske jedinice takođe znači i kraj za skup i kompleksan MGU-H (sistem za rekuperaciju toplotne energije), koji nije imao primenu u drumskim vozilima i dodavao je na težini bolida.

Po prvi put u istoriji, pogonske jedinice Formule 1 koristiće napredna održiva goriva. F1 će koristiti 100% održiva goriva, čime se nastavlja posvećenost sporta cilju postizanja neto nulte emisije CO2 do 2030. godine. Iako snaga ostaje na više od 1.000 konjskih snaga, potrošnja goriva po trci biće značajno niža u poređenju sa trenutnim standardima.

Nijedna promena pravila ne bi bila potpuna bez daljih poboljšanja bezbednosti, a 2026. godina nije izuzetak. Ćelija za preživljavanje vozača biće podvrgnuta rigoroznijim testovima, dok će zaštitni oreol biti ojačan da izdrži 23% veće opterećenje – što je otprilike težina devet porodičnih automobila. Dizajn prednje udarne strukture je modifikovan tako da se sada odvaja u dve faze, pružajući vozačima veću zaštitu u velikim sudarima gde dolazi do sekundarnih udara nakon početnog kontakta.

Bolidi Formule 1 će i dalje biti brzi, atraktivni i impresivni za gledanje. Međutim, od 2026. godine predstavljaće veći izazov za timove i vozače. Moraće da se nose sa novom tehnologijom i strožim pravilima, dok će upravljati većim setom alata za napad ili odbranu, što može presudno uticati na njihov konačni učinak i plasman. Sa manje aerodinamičkog pritiska (downforce) i strožom kontrolom “prljavog vazduha”, praćenje drugog bolida kroz krivinu trebalo bi da bude lakše, dok će izvlačenje maksimuma iz bolida predstavljati veći izazov za vozače. Šta ovo znači za navijače? Mogu da očekuju sezonu sa bržim i agilnijim bolidima, većim udelom električne energije, novim načinima preticanja i borbe za pozicije, kao i trke koje su bliže stvarnoj sposobnosti vozača i tima. Ove promene predstavljaju novi početak za sport, sa fokusom na održivost, inovaciju i uzbuđenje bez smanjenja performansi.