“Takvi ljudi treba da postoje”, tako Milan Milovanović iz Kragujevca opisuje čoveka kog pre ovog leta nije poznavao, ali koji mu je promenio život svoj
Naime, kako je Kurir pisao, Milan je sa suprugom krenuo na odmor u Crnu Goru, ali je kvar na automobilu promenio njihove planove.
Naime, sve je, kako priča Milan, bilo u redu dok u Podgorici nije, u trenutku nepažnje, naleteo na rupu i to obeleženu čunjem.
– Osetio sam da se volan trese i odmah stao na nekom proširenju. Izašao iz auta, pogledao, delovalo je da je sve u redu. U tom trenutku slučajno je naišao kamion šlep službe koji se zaustavio da iz njega izađe čovek. Pitao sam ga gde je najbliži servis i na osnovu njegovih uputstava stigao tamo. Promenili točak i krenuli dalje – ispričao je on za portal “InfoKG“.
Ali, kako dodaje, volan se i dalje tresao.
Peh Milana u Crnoj Gori pretvorio se u filmsku priču Foto: Printscreen/RTCG
– Obično svratimo gore na Cetinje, ima jedna kafana, Konak je u pitanju, poslednja 2-3 kilometra posle kružnog toka. Pored dva čoveka gledaju neki “mercedes”, otvorili haubu, misleći da su mehaničari. Priđe mi jedan, kaže: “Nisam odavde, ne znam ništa o tome”, a ovaj drugi kaže: “To, brate, nemaš ti ovde, to ima samo u Titogradu”, i to mi je, ono, Titograd naglasio – objašnjava Milan na početku priče.
Pošto su im ljudi rekli da nisu poznavaoci kvarova, Milan i Slađana su se vratili do svog stola i tada zapravo počinje ova prelepa priča.
– Jedan od one dvojice što su gledala “mercedesa” seda sa nama za sto, predstavlja se kao Pajo i kaže da će on sve da reši. Pritom, sa čovekom se vidimo prvi put u žvotu. Uzima telefon i kreće da zove. Ovo su bile reči, bukvalno: “Moj dobar prijatelj iz Kragujevca imao defekt na autu, treba mi 4 felne, 4 gume, idemo mi u Podgoricu, voziš ti za mnom, ja tebi dajem moj auto”, i bukvalno ja se više ništa nisam tu pitao – priča Milan, koji će ubrzo shvatiti da je Pajo vlasnik te kafane.
Pajo Foto: Printscreen/RTCG
“Ništa posebno, obavezalo me to što su došli kod mene!”
Pajo je na Cetinju poznat kao ljubitelj oldtajmera, ali i kao domaćin kojeg gosti pamte po odnosu prema ljudima.
– Mene je obavezalo to što razgovaram sa ljudima, što su došli kod mene, u moj restoran, u moju kuću. Pa i ako nekome treba neka pomoć, a vi to, na primer, imate, a zašto da i ne date – objašnjava Pajo, heroj priče.
Pajo, međutim, kaže da u svemu što je uradio ne vidi ništa posebno.
– Ne smatram ni da sam napravio nešto. Ništa specijalno, ništa posebno, niti smatram da sam napravio nekakvo čudo.
Dok su Kragujevčani čekali automobil s popravke, Pajo je otišao korak dalje i dao im svoj automobil na korišćenje.
– Rekao nam je da je organizovao da naš automobil bude na servisu u Titogradu (baš tako, ne Podgorici) dok mi budemo na moru, a da će nam on za to vreme dati svoj auto! Zamislite tu situaciju, čovek nas vidi prvi put u životu – priča Milan.
Konobarica je donela ključ od auta po kome je Milan odmah shvatio da se ne radi o tek nekom automobilu, nego novijem i vrednom vozilu. Međutim, podlovćenski domaćin je pitao da li je auto opran i kada je dobio negativan odgovor, tražio je ključ od drugog automobila.
Kao pravi domaćin, sproveo ih je kroz restoran, a račun… Eh… Bilo je to “kakav račun, vi ste moji gosti!” Još je i upozorio Milana da ni slučajno ne dosipa gorivo, ne pere auto ili, daleko bilo, da mu ostavlja neku čast u kaseti.
Milan Foto: Printscreen/RTCG
“Bog me je poslao da sednem baš u taj restoran!”
Milan nam priča da je i sam takav i da je to nešto “svoje” video i u Cetinjaninu kao jednom čoveku koji iskreno voli da pomogne i prihvatio njegovu igru, njegova pravila.
I dok su se Milovanovići odmarali u Petrovcu, njihov automobil bio je na servisu u Podgorici. Tu gde su bili smešteni i gde su ručali bilo je svima očigledno da nešto ne štima u tome da oni iz Kragujevca voze automobil sa tablicama Cetinja. Tada su shvatili da Paja kao “ljudinu” znaju i oni koji ne žive u gradu pod Lovćenom i da je njemu puno srce kad nekome pomogne.
Nakon par dana za naše sugrađane bio je gotov odmor, a i automobil ih je čekao bezbedan i sređen. Ne da su provereni i zamenjeni točkovi, stavljene nove felne, nego je celo vozilo pregledano. I za sve to majstori su “za ruke” uzeli samo 50 evra.
– Kad sam se raspitao ovde kod naših, saznao sam da bez 300 evra “za ruke” ne bih mogao da prođem. To govori o tome koliko poštovanje prema Paju imaju ljudi iz servisa u Podgorici, ili kako on kaže, u Titogradu – priča Milan i dodaje:
– Toliko mi je bilo krivo što sam udario u tu rupu, a posle me je Bog poslao da sednem baš u taj restoran i da upoznam jednog takvog čoveka kakav je Pajo – iskreno kaže Milan.
Kurir.rs/RTCG, InfoKG
