Dogodilo se na današnji dan
Brajan Klaf/ Foto: PA / PA Images / Profimedia
Iako nije patio od toga da ga svi vole, štaviše, Brajan Klaf je ostao upisan kao jedan od najvećih stratega u ikada. Njegova sposobnost da autsajdere pretvori u šampione dokazana je prvo sa Derbi Kauntijem, a zatim i neverovatnom transformacijom Notingem Foresta.
Ono što je Klaf uradio sa Forestom krajem sedamdesetih graniči se sa naučnom fantastikom. Ne samo da su pokorili Englesku, već su 1979. i 1980. godine vezali dve titule prvaka Evrope, ostavivši kontinent u šoku pred timom koji je donedavno bio drugoligaš.
Kraj njegove ere bio je prožet gorčinom. U premijernoj sezoni Premijer lige (1992/93), velikan je poklekao. Forest je takmičenje završio na samom dnu, a Klafov trenerski put okončan je 8. maja 1993. porazom od Ipsviča. Ipak, u tom porazu bilo je i simbolike – jedini gol za ekipu dao je njegov sin Najdžel, nagoveštavajući nastavak porodičnog nasleđa.
Brajan Klaf je bio čovek za velika dela, ali je ostao “najveći trener kojeg Engleska nikada nije imala”. Ostaje samo žal što mu čelnici saveza nisu poverili nacionalni tim, jer bi to verovatno bila najzanimljivija epizoda u istoriji “Gordog Albiona”.
A, sve je počelo ovako:
Zima 1962 na 1963. bila je surova. Toliko fudbalskih utakmica je odloženo, da je finale FA kupa moralo biti pomereno za tri nedelje. U Sanderlendu, na Boksing Dej, bilo je ledeno, opisano živopisno Klafovim rečima „onakav dan kada galebovi lete unazad da im oči ne bi suzile“.
Utakmica Midlzbroa, 52 kilometra južnije, bila je otkazana, ali je 90 minuta pre početka meča na Roker Parku sudija Kevin Hauli proglasio uslove za igru prihvatljivim. Utakmica Sanderlenda protiv Barija mogla je da se odigra. Klaf je čestitao sudiji na odluci.
Pola sata pre početka utakmice, sivi oblaci su se nadvili nad stadionom i doneli jaku oluju sa gradom, značajno pogoršavajući uslove. Ali, odluka je već bila doneta. Veliki broj navijača već je bio na tribinama. Utakmica se morala odigrati. Čarli Herli, poštovani kapiten Sanderlenda, promašio je penal na početku. Čak i 50 godina kasnije, pitao se da li bi stvari bile drugačije da ga je realizovao. Onda, u 27. minutu, Klaf je potrčao za jednom nešto jače upućenom loptom…
Brajan ispružio ka lopti i sudario se sa golmanom Barija, Krisom Harkerom. Dok se Harkerovo rame zabilo u njegovo visoko podignuto desno koleno, Klaf se prebacio preko njega i udario glavom o zaleđenu zemlju. Na nekoliko sekundi, nastao je mrak. Zatim je pokušao da ustane, ali noga nije reagovala. Bespomoćno je puzao, a onda se srušio – pokidani su mu i medijalni i ukršteni ligamenti! Klafova obećavajuća karijera centarfora bila je završena…
Ovog septembra, tačnije 20-og, obeležiće se 24 godine Klafove smrti od raka želuca, zbog koga je preminuo u 69. godini. Pa ipak, on ostaje stalno prisutan u svesti engleskog fudbala, ideal posebnog tipa menadžera – svadljivog, nepredvidivog i harizmatičnog lidera, koji je svoje timove inspirisao snagom ličnosti. Živi u bezbrojnim snimcima u kojima je nečuven, šarmantan i duhovit, a najpoznatiji je onaj iz emisije „Calendar“ na dan kada je dobio otkaz u Leedsu, gde se suočio sa svojim prethodnikom Donom Reviejem.
Brajan živi u bezbrojnim snimcima u kojima je nečuven, šarmantan i duhovit, a najpoznatiji je onaj iz emisije „Kalendar“, na dan kada je dobio otkaz u Lidsu, gde se suočio sa svojim prethodnikom Donom Revijem. Taj izvanredan televizijski trenutak u Engleskoj se poredi sa debatom između Džona Kenedija i Ričarda Niksona 1960. godine. Danas nečeg sličnog nema…Oni koji su slušali na radiju mislili su da je Nixon pobedio, dok su oni koji su gledali na televiziji verovali da je zgodni Kennedy nadmudrio svog protivnika koji se znojio. I ovde, ako zaista slušate reči, Revie iznosi neke dobre poene, ali to nije važno, jer je on spor i zdepast, dok je Clough okretan, oštar i zabavno provokativan. Takođe je, prilično očigledno, pijan.
Pijan na televiziji provocirao kolegu
Oni koji su slušali na radiju, mislili su da je Nikson pobedio, dok su oni koji su gledali na televiziji verovali da je harizmatični Kenedi nadmudrio svog protivnika, koji se znojio. I u slučaju dvojice legendarnih trenera, Revi je izneo neke dobre stvari, ali izgledao je sporo i zdepasto, dok je Klaf bio okretan, oštar i zabavno provokativan. A, bio je pijan kao čep!
Tek krajem devedesetih, kada je kapiten Arsenala, Toni Adams, javno progovorio o svojoj borbi sa zavisnošću, fudbal je počeo ozbiljno da shvata odnos sa alkoholom. To što je Klaf potonuo u alkoholizam dobro je poznato, ali se to obično tretira kao dodatak njegovoj priči. Njegov izgled u poslednjoj sezoni, u Notingem Forestu, kada je nadgledao njihovo ispadanje iz lige 16 godina pošto ih je uveo u viši rang, nije se mogao ignorisati. Izgledao je kao klošar, sa crvenom kožom, prepunom staračkih fleka.
To se dogodilo u sezoni velikih promena u engleskom fudbalu, kada je Prva divizija postala Premijer liga i stvorio se utisak da u novom fudbalu nema mesta za buntovnike poput Klafa.
Kao u naslovu bezvremenskog filmskog hita članova ekipe Leteći cirkus Montija Pajtona – Žitije Brajanovo – Klafova karijera bila je više nego živopisna.
Kao trener, Brajan Klaf se profilisao u Hartlpulu, zatim uveo Derbi u viši rang i osvojio ligu sa njima, pa doživeo fijasko u Lidsu, proveo uzaludno vreme u tada nebitnom Brajtonu, a zatim se vratio da vodi Forest do promocije, titule prvaka i dva Kupa evropskih šampiona – u roku od četiri sezone!
Kao igrač, bio je vrhunski golgeter u dresu Midlzbroa, zatim i Sanderlenda, postigavši, pre povrede, čak 250 golova u 271 ligaškoj utakmici Druge lige Engleske. Čak i drugog ranga takmičenja, uspeo je da se probije do reprezentacije Engleske. Bio je član ekipe “Gordog Albiona”, koja je osvojila Svetsko prvenstvo 1966.
Alkohol kao arhineprijatelj
Neverovatno zvuči podatak da je Brajan Klaf, pre povrede, vodio čist sportski život. Bio je trezan. Nije pio, niti pušio. A, onda krenuo stazom đavola…
Posle teške operacije, Brajan je proveo tri meseca u gipsu. Inače, od osmoro dece porodice Klaf koja su preživela do punoletstva, jedino Brajan nije položio prijemni ispit sa 11 godina. Zatim je pao i na zanatu, u kompaniji “ICI”. Bez svojih golova, bio je samo neko ko nije uspeo da se ostvari kao metalostrugar.
Prošao je kroz mukotrpnu rehabilitaciju, trčeći uz stepenice stadiona i na pesku, ali to nije bilo dovoljno. Pokazao je određeni potencijal kao trener omladinskog tima, ali Sanderlend, lihvarski želeći novac od osiguranja koji bi dobio kada se potvrdi da mu je povreda okončala karijeru, bezosećajno ga je otpustio. Zamrzeo je svet i sve u njemu… Počeo je da pije.
Kada je njegov Derbi kontroverzno poražen od Juventusa u polufinalu Kupa evropskih šampiona 1973. godine, u svojoj autobiografiji je govorio je o svojoj patnji te noći, naročito kada se vratio kući i primio telefonski poziv da mu je mama umrla. Ali, to je bila laž. Ona je zapravo umrla mesec dana ranije, u noći kada je Derbi pobedio Spartak Trnavu u četvrtfinalu. Očigledno, rastrzan, tražio je pažnju, koju nikada nije dobio.
Možda je tako unezveren i doneo neshvatljivu odluku godinu dana kasnije, da preuzme Lids, klub koji je više puta napadao. Možda je i zov elite presudio, jer klub iz Jorka je igrao u Kupu šampiona. Ali, avaj… Kako se ispostavilo, u Leedsu je izdržao samo 44 burna dana, a titule u Kupu šampiona stigle su 1979. i 1980. godine, sa ekipom Nottingham Forest.
U Lidsu je izdržao samo 44 užasna dana. Ovde vam savetujem da pogledate film “Prokleti Junajted”, u kome se sve dobro vidi, Klafov put i borba sa demonima… a titule u Kupu šampiona stigle su 1979. i 1980. godine, sa ekipom Nottingham Forest.
Pa ipak, toliko željene titule u Kupu šampiona, stigle su 1979. i 1980. godine, sa Notinghem Forestom. To je bio podvig svih podviga.
Boravom u Lidsu već je debelo bio načet alkoholom. Piće mu je bilo ventil, postao najbolji drug, zatim i alter ego, da bi ga na kraju doslovce ubilo.
Kup šampiona 1980. bio je poslednji veliki uspeh Brajana Klafa. Osvajao je tu i tamo poneki engleski Liga kup potom, ali alkohol ga je uveliko uzeo pod svoje i uništio talenat i život jednog čistog fudbalskog genija. Postao je pravi, mrzovoljni, odvratni alkos. Posle ispadanja iz lige sa “šumarima”, usledilo je lečenje, primitivni intervjui medijima… Zatim i bolest, pa smrt.
“Možda nisam najbolji, ali sam svakako na prvom mestu”
Njegova trenerska ostvarenja su veličanstvena, pogotov imajući u vidu podatak da su samo još tri menadžera ikada osvojila elitnu ligu Engeske sa više od jednim klubom (Keni Dalgliš, Herbert Čepmen i Tom Votson, prim. aut).
Ali, veliko ali, niko to nije uradio sa dva provincijska kluba, srednje veličine, kao što su Derbi i Notingem Forest. O dve uzastopne titule evropskog prvaka sa Forestom da i ne govorimo.
Priča Brajana Klafa jeste jedna od najtragičnijih u istoriji fudbala. U isto vreme – i najlepših. Kad bi baba imala onu stvar, bila bi deda, poštapalica je stara, ali zaista se pitam šta bi sve Brajan uradio da je bio trezan na trenerskoj klupi. Sa takvom harizmom…
Prezime Brajanovo, Klaf (Clough), u prevodu s engleskog znači otprilike – klisura, procep u brdu. Koliko je samo klisura probušio vrli kao trener Brajan i koliko procepa u brdu napunio alkoholom. Nije bio vođen srećnom zvezdom, ali sve što mu je život dao, sam je sebi oduzeo.
Možda i namerno. Plesao je do daske na tankoj žici, a, mala dlaka nas sve deli između Boga i đavola. Klaf je mislio da može da balansira između raja i pakla. Cena koju je platio, bila je preskupa.
Pa ipak, ni sam ne znam zašto, ali verujem da gleda sa nebesa i onako sa čašom viskija u ruci, uz šeretski osmeh, kaže onu njegovu čuvenu “Ne bih baš rekao da sam bio najbolji trener na svetu, ali sam svakako bio na prvom mestu”.
Video: Luis Enrike nakon plasmana u finale: Po mom mišljenju, stvar je jasna!
