“Prvi semestar je potpuno propao i ne može se lako nadoknaditi, a to vuče pitanje drugog semestra”
Na današnjoj sednici Odbora za obrazovanje ustanovljeno je da je akademska godina ugrožena za više od 200.000 studenata javnih visokoškolskih ustanova na kojima su u ovom trenutku blokade. Država je oformila kol-centar na kom će roditelji i studenti koji nisu u blokadama moći da se informišu o ovim pitanjima.
Ako su studentski zahtevi najmoralniji i najdobronamerniji čin mladih, da li su ipak izašli iz okvira studentskih i svojih prvobitnih? Da li su prešli u političke? Jesu li zahtevi ispunjeni ili neispunjeni?
Na ova pitanja za Kurir pokušali su da odgovore Đorđe Vukadinović, politički analitičar i urednik “Nove srpske političke misli”, Dejan Vuk Stanković, politički analitičar i Vladan Glišić, advokat i osnivač “Narodne mreže”.
– Na sednici su poslate neke poruke koje bi mogle da zategnu situaciju, što ne smatram dobrim. Mora se naći racionalno i zakonsko rešenje za ono što se dešava u Srbiji. Masovnost protesta navodi vladajuću strukturu da nađe mekši način i komunikaciju, a pretnje svakako nisu dobra stvar – kaže Glišić.
Vukadinović kaže da je mnogo pažnje narod posvetio ovoj sednici, a da je atmosfera na istoj bila veoma napeta, što kaže da je uobičajeno godinama unazad, ali je sada primetljivije sa obzirom na stanje u državi:
– Do protesta ne bi došlo, ili bi već bili gotivi i manje burni da vlast nije povremeno gasila požar benzinom i dolivala ulje na vatru. Ne tvrdim da bi neko drugi bolje reagovao na mestu ove vlasti. Ko je odgovoran za ovu veliku tragediju ne na nadležnima da utvrde.
Stanković potvrđuje da je akademska godina ugrožena za hiljade studenata, a objasnio je da se to može videti samo posmatrajući plan programa godine:
– Prvi semestar je potpuno propao i ne može se lako nadoknaditi, a to vuče pitanje drugog semestra. Teško je, nakon što je odmakla 7. nedelja protesta, spojiti prvi i drugi semestar čak i uz sve nadoknade i vanredne ispitne rokove. Sistem polaganja ispita je sada drugačiji nego što je nekada bio, a najveći je problem kod prirodnih i medicinskih fakulteta, jer ovaj sistem zahteva redovno ocenjivanje vežbi i predispitnih obaveza.
On tvrdi da se mora pronaći neki modus koji bi doveo u pitanje prethodna obećanja studentima, a kaže i da je status ovih studenata sada upitan jer student koji nema 48 poena iz prethodne godine ne može da upiše narednu godinu.
– Ustavno pravo jeste pravo na protest, a to je pravo okupljanja i pravo izražavanja. Studenti, ili bilo koja druga društvena grupa mogu da se dogovore oko ciljeva, vrednosti i interesa za koje mogu da se u javnosti bore, kroz okupljanje u skladu sa zakonom i institucije ukoliko postoje poslaničke grupe koje su zainteresovane. Studenti ne smeju da blokliraju fakultet i preuzmu fizičku vlast nad tim i određuju da li će se nastava voditi ili ne – kaže Stanković.
On je rekao i da plenum kao telo nije legitimno i nezakonito, a da istovremeno izazivaju štetno dejstvo i uništavaju direktno visoko obrazovanje. Stanković je rekao i da verovanje da su studenti uvek u pravu ne negiraju probleme koji su nastali, a fakulteti sada imaju probleme budućih upisa i narušenog ugleda.
– Ukoliko broj upisanih studenata opadne, onda će opasti i količina sredstva koja se ulaže u te fakultete, jer se sredstva određuju po broju upisanih studenata. Ovo su sve praktični fakulteti koji se tiču univerziteta a koji su zapostavljeni. To nisu pretnje već praktične posledice o kojima se nije razmišljalo kada se stupilo u blokadu – dodaje Stanković.
Kakve posledice čekaju studente? Stanković tvrdi: Ovakvi protesti idu protiv zakona, plenum nema legitimitet
Izvor: Kurir televizija
Stanković tvrdi da rektorat i dekani nisu smeli da dopuste ovakvo stupanje u blokade, sa obzirom na to da je neophodno omogućiti mogućnost studiranja onima koji to žele, pa je dalje objasnio:
– Bojim se da će ovo samo stvoriti poralizaciju u društvu, polako plivamo ka tome da se stvari koje su zasnovane na zakonu shvataju kao pretnje. To je samo suočavanje sa posledicama zato što u prvoj nedelji država nije autoritativno rekla ovo su granice zakona koje se ne smeju prelaziti.
Stanković je rekao da veruje da su blokade trebale da se “saseku u korenu” pri samom početku, a Vukadinović se složio da studentski protesti napuštaju okvire legaliteta i zakona.
– Slažem se da plenumi ne mogu da blokiraju institucije i da, ukoliko želimo da menjamo stvari u društvu, moramo da poštujemo demokratska pravila – kaže Glišić.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
Koliko je nezadovoljstvo studenata koji usled blokada nemaju priliku da obavaljaju predispitne obaveze? Šešelj o predlogu studenta Jovana Babića!
Izvor: Kurir te
