OVE GREŠKE NA PLAŽI MOGU DA KOŠTAJU ŽIVOTA: Lekar upozorio na opasnosti koje vrebaju i u vodi i na suncu

Tokom letnje sezone sve su češće vesti o tragedijama na kupalištima, kako u Srbiji, tako i u Grčkoj, gde su ove godine zabeleženi i slučajevi utapanja naših državljana. Upravo zbog toga, u emisiji “Redakcija” govorilo se o najčešćim uzrocima utapanja, odgovornosti roditelja i spasilaca, ali i o tome koliko putno zdravstveno osiguranje može da bude presudno u vanrednim situacijama.

“Deca se utope za nekoliko sekundi i najčešće ne dozivaju pomoć”

– Kada su deca u pitanju, to nekako bude iznenada, neprimetno. Valjda kad gledamo filmove, obično gledamo da ljudi, kada se utapaju, dozivaju pomoć, i verovatno u najvećem broju slučajeva to rade i odrasli ljudi. Međutim, kada je dete u pitanju, to su zapravo sekunde. Utapanja se, prema statistici Svetske zdravstvene organizacije, nalaze na drugom mestu po najčešćim uzrocima iznenadne smrti kod dece. To je ogroman procenat i pokazuje koliko se često ovakve tragedije događaju, bilo da su u pitanju bazeni, reke ili neobezbeđena kupališta – rekao je Milićević.

On je objasnio da dete često ne uspe ni da pozove u pomoć.

– Dovoljni su trenuci da voda uđe u disajne puteve i nastane takozvani laringospazam. Tada se grkljan grči kako voda ne bi prošla dalje i dete praktično tog trenutka ne može ni da dozove pomoć. Čak i ako uspe da ispusti glas, to je veoma tiho, nema snage. Zato mnogi ni ne primete da se dete davi. Postoji čak i takozvano suvo utapanje, kada su pluća potpuno suva upravo zbog spazma grkljana. Imali smo slučajeve da se dete udavi i u veoma maloj količini vode. Dovoljno je da se prevrne i da ne može da se izvuče – upozorio je pedijatar.

Temperaturni šok može da izazove infarkt

Milićević je upozorio i na veliku temperaturnu razliku kojoj su turisti svakodnevno izloženi tokom letovanja.

– To su veoma opasne stvari. Kada iz automobila, u kome je klima podešena na dvadesetak stepeni, izađete na više od 40 stepeni, to predstavlja ozbiljan šok za organizam. Posebno je opasno za hronične bolesnike, ali i za decu, jer je kod njih centar za termoregulaciju još nedovoljno razvijen. Isto važi i za nagli ulazak u vodu. Ljudi vole da skaču, posebno mladi, ali taj nagli prelazak iz velike vrućine u hladnu vodu može da dovede do suženja koronarnih krvnih sudova koji hrane srce i čak izazove infarkt. Može da izazove i probleme sa disajnim putevima kod osoba koje imaju astmu – rekao je on.

Posebno je upozorio na kupanje na neobezbeđenim plažama.

– Mi volimo da tražimo neke skrivene, divlje plaže. Što je plaža divljija, to nam je zanimljivija. Ali upravo tamo nema spasilaca, niti iko zna kakvo je dno ili kakve su struje. Kada spasilac na uređenoj plaži svira pištaljku, mnogi ga ne slušaju i misle da mogu još malo dalje. Nažalost, posle ovakvih tragedija svi pričamo šta je trebalo uraditi, ali tada za mnoge ljude, a posebno za decu, bude kasno – poručio je Milićević.

“Istraga će pokazati ko je odgovoran”

Advokat Kristina Pavlović objasnila je da se odgovornost u ovakvim slučajevima ne može utvrđivati unapred.

– Više tužilaštvo je pokrenulo istragu i tek će ona utvrditi da li je neko odgovoran, ko je odgovoran i u kojoj meri. Nekada se ovakve tragedije dogode i bez ičije krivice. Međutim, treba razlikovati odgovornost od krivice. Kupalište svakako ima određenu odgovornost, ali ona ne mora nužno biti krivična. Postoji i građanska odgovornost, odnosno mogućnost naknade štete. Istovremeno, tužilaštvo će gotovo sigurno ispitivati da li je bilo propusta roditelja u vršenju roditeljskog nadzora. Prema informacijama koje imamo, majka je bila sa šestoro dece. Jednoj osobi je izuzetno teško da u isto vreme vodi računa o toliko mališana, posebno kada je jedno dete staro svega četiri godine – rekla je Pavlović.

Govoreći o mogućim kaznama, istakla je da sve zavisi od kvalifikacije dela.

– Sve zavisi od toga kako će tužilac kvalifikovati slučaj i da li uopšte postoji krivično delo. Ukoliko postoji odgovornost roditelja, zaprećena je kazna zatvora do tri godine. Naravno, to ne znači da će neko biti osuđen, niti da će kazna biti izrečena, ali zakon to predviđa. U tom slučaju uključuje se i Centar za socijalni rad kako bi proverio način vršenja roditeljskog prava, posebno kada porodica ima još dece. Ukoliko odgovornost bude na nekom drugom, recimo organizatoru ili zaposlenima na kupalištu, onda će i sankcije zavisiti od dela za koje će se teretiti – objasnila je advokat.

Dodala je da građani često zanemaruju osnovna pravila bezbednosti.

– Odgovornost ne treba da tražimo samo u zakonima i sudskim postupcima. Moramo i sami da budemo odgovorni. Na svakom bazenu i plaži postoje pravila – da deca moraju biti pod nadzorom, da se ne skače gde nije dozvoljeno, da se poštuje crvena zastava i upozorenja spasilaca. Međutim, nažalost, građani često vole da rade po svom i upravo tada dolazi do tragedija – rekla je Pavlović.

“Na svakih 150 metara imamo spasioce”

Turistički vodič Jovica Gogić istakao je da su bezbednosne mere na uređenim grčkim plažama poslednjih godina znatno unapređene.

– Ovde u Leptokariji, gde se trenutno nalazim, imamo spasioce na svakih 150 metara, sa osmatračnicama sa kojih jasno vide i plažu i more. Sva poznata i uređena letovališta u Grčkoj moraju da imaju ovakvu bezbednosnu infrastrukturu. Spasioci su obučeni da pruže prvu pomoć, fizički su spremni i imaju svu potrebnu opremu za spasavanje. Problem nastaje na skrivenim i divljim plažama, gde ljudi odlaze zbog mira i intime, a gde nema ni spasilaca ni obalske straže. Upravo tamo rizik postaje mnogo veći – rekao je Gogić.

On je dodao da spasioci tokom leta imaju veliki broj uspešnih intervencija.

– Za ova dva meseca koliko sam ovde bilo je desetak blagovremenih reakcija spasilaca i zahvaljujući njima spaseni su ljudski životi. Nažalost, kada je plaža prepuna ljudi, često se desi da svako gleda samo svoje društvo i svoju decu, pa niko ne primeti da osoba pored njih ima ozbiljan problem u vodi – istakao je.

“Jedan bolnički dan u Solunu košta preko 1.200 evra”

Govoreći o slučaju državljanke Srbije koja je završila u bolnici u Solunu bez putnog zdravstvenog osiguranja, Gogić je ponovo apelovao na turiste da ne kreću na put bez polise.

– Juče su u Larisi zvanično izmerena 42 stepena, dok je temperatura na asfaltu prelazila i 60 stepeni. Ljudi često naprave grešku pa u automobilu podese klimu na 18 stepeni, a napolju je preko 40. Takve nagle temperaturne promene, posebno kod osoba sa hroničnim bolestima, mogu izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Potrebno je unositi najmanje dva i po do tri litra tečnosti dnevno. I još jednom apelujem –  obavezno uplatite putno zdravstveno osiguranje. Gospođa koja se trenutno nalazi u bolnici u Solunu svaki bolnički dan u indukovanoj komi plaća više od 1.200 evra. Ukoliko nema osiguranje koje to pokriva, taj novac moraće da plati iz svog džepa. Zato je njen sin i tražio pomoć. Moram da istaknem i da Konzulat Srbije u Solunu često izlazi u susret našim građanima, pružajući pravnu, savetodavnu, a nekada i finansijsku pomoć u ovakvim situacijama – rekao je Gogić.

Na to se nadovezala i Kristina Pavlović, koja je objasnila da lečenje u inostranstvu može biti izuzetno skupo.

– Ne bi smeli da uskrate hitnu medicinsku pomoć životno ugroženom pacijentu, ali kada prođe ta najkritičnija faza može se dogoditi da bolnica dalje lečenje uslovi plaćanjem računa ili uplatom depozita. Takvih situacija je bilo i ranije. Zdravstvena zaštita u inostranstvu je veoma skupa i zato moramo da naučimo da budemo odgovorni. Putno zdravstveno osiguranje košta veoma malo u poređenju sa troškovima koji mogu nastati ukoliko dođe do ozbiljnog zdravstvenog problema. Ne treba da čekamo da nam se nesreća dogodi da bismo shvatili koliko je ono važno – zaključila je Pavlović.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs