U opširnom razgovoru za naš portal govorio je i o emocijama koje je doživeo nakon plasmana, istorijskom uspehu kadetske selekcije Srbije i značaju prvog učešća na Svetskom prvenstvu do 17 godina u Kataru, kao i o svim izazovima koji su pratili put do tog rezultata. Posebno se osvrnuo na poraz od Belgije, naglasivši da nije ostao “gorak ukus”, već da je taj meč poslužio kao važna lekcija, ali i potvrda da je ekipa u stanju da se nosi sa jakim protivnicima poput Engleske, Nemačke i Portugala. Istakao je značaj podrške Fudbalskog saveza Srbije i kolega iz sistema, kao i ulogu selektora Veljka Paunovića, ali i mnogim drugim temama, Matić je izneo svoje mišljenje vezano za razvoj ekipe i budućnost srpskog fudbala.
* Upisani ste zlatnim slovima u srpski fudbal kao prvi trener koji je odveo kadetsku selekciju na prvenstvo sveta, kako se osećate sada hladnije glave nakon istorijskog uspeha?
– Isti sam i u porazu i u pobedi, nisam previše euforičan, ali definitivno je ovo veliki uspeh za nas i za naš fudbal. Velika je čast i privilegija što smo prva selekcija koja je izborila plasman na Svetsko prvenstvo do 17 godina, to je zaista istorijski uspeh. Ipak, ovo je samo još jedan stepenik na tom putu koji nas čeka u narednom periodu. Lepo je biti među 11 najboljih selekcija iz Evrope, ali ne želimo ovde da se zaustavimo. Sve što smo radili u prethodnih godinu i po dana bilo je usmereno ka tom cilju. Sada kada smo ga ostvarili, nastavljamo dalje sa još većim.
fss.rs
* Na prvenstvu koje će se održati u Kataru krajem godine učestvovaće 48 nacionalnih selekcija, kakva su Vaša očekivanja? Imate jako talentovnu generaciju, gro ove dece kojoj ste selektor je stasavalo kad ste Vi bili šef instruktorske službe FSS-a u periodu od 2021-2023.
– Generalno, poznajem svu tu decu, ne samo klasu 2009, već i mlađe i starije – praktično od 2003. do 2010. godišta. S obzirom na to da sam dugo u sistemu Fudbalskog saveza Srbije imao sam “sreće” da pratim njihov razvoj još pre nego što sam preuzeo ovu selekciju. Znao sam kakav kvalitet poseduju ti dečaci, to mi je dosta pomoglo. Želeo sam ovu generaciju, te sam u dogovoru sa ljudima iz Saveza insistirao na procesu i vremenu, tražio sam period od godinu i po dana. U tom trenutku selekcija nije bila takmičarska, ali sam znao koliko je u fudbalu važan proces, da bi sve došlo na svoje mesto. Sve što smo planirali, ispunili smo. Izborili smo plasman šampionat sveta, a imali smo priliku i da odemo na Evropsko. Iskreno, da mi je neko na početku ponudio izbor između ta dva takmičenja, bez razmišljanja bih izabrao Svetsko, jer je to prvi put u istoriji našeg fudbala. Želeli smo oba, ali i ovako smo ispunili cilj i sada se okrećemo novim izazovima i pripremama. Ovim putem bih se zahvalio svim ljudima u Fudbalskom savezu Srbije, od marketinga do onih koji rukovode mlađim selekcijama, kao i svima u sistemu, direktorima i selektorima reprezentativnih timova. Međutim, posebnu zahvalnost dugujem Nikoli Lazetiću, na čiju sam inicijativu došao u Savez. Ranije smo sarađivali – on kao direktor, a ja kao koordinator mlađih selekcija. On je neko ko je insistirao na mom dolasku i njegova podrška mi je značila u svakom trenutku, kao i podrška svih ostalih. Ovo nije samo moj rezultat, već zajednički uspeh svih ljudi u sistemu i okviru FSS-a. Naravno, najveće zasluge pripadaju igračima, jer su oni ti koji sve to sprovode na terenu. Kao igrač sam učestvovao na Evropskom prvenstvu, bio deo Olimpijskih igara i igrao finale kontinentalnog takmičenja sa reprezentacijom do 21 godine, ali nikada nisam nastupio na Svetskom prvenstvu. Zato je ovo za mene velika čast i privilegija.
fss.rs
* Ostaje li žal nakon poraza od Belgije i mogućnosti da niste uspeli da izborite plasman na Evropsko prvenstvo?
– Ne ostaje žal, jer znam da smo u tom trenutku dali sve od sebe. Jako je nezgodno, pogotovo ako pričamo o nekoj vrsti turnirskog takmičenja, jer samo prvoplasirani ide direktno na Evropsko prvenstvo. Ako se vratimo nekoliko godina unazad, kada smo ostvarivali dobre rezultate, poput generacija 2005. i 2006. sa selektorom Radovanom Krivokapićem, kada smo stigli do polufinala, tada je na završni turnir išlo 15 selekcija plus domaćin. Slično je bilo i sa ekipom U-16 koju je vodio Aleksandar Luković, kao i kod selektora Jovana Damjanovića – plasman su obezbeđivale i prvoplasirane i drugoplasirane ekipe. Danas je UEFA promenila format i sada ide svega sedam timova plus domaćin. Jednostavno može da vam se negde desi i taj loš dan. Mi smo protiv Belgije napravili dosta grešaka i praktično im poklonili situacije koje su znali da iskoriste. Reč je o veoma kvalitetnoj ekipi koja je na kraju završila kao prva u grupi. Kada pogledamo širu sliku, ostavili smo iza sebe brojne jake selekcije koje se nisu plasirale ni na Evropsko ni na Svetsko prvenstvo – Englesku, Holandiju, Nemačku, Portugal, Švajcarsku, kao i Tursku i Škotsku – govorim o uzrastu do 17 godina. To pokazuje da smo uradili ozbiljan posao. Mi smo jedna mala zemlja, ali mnogo talentovana i baš zato treba da gajimo ovu decu koju imamo.
fss.rs
* Da li Vam je neki pojedinac privukao pažnju iz kadetske selekcije?
– Ne bih isticao pojedince. I sam sam bio igrač i znam kako se to doživljava. Sva ova deca poseduju veliki talenat, na svakoj poziciji imamo kvalitetne igrače koji su kroz ovo takmičenje pokazali svoj potencijal. To više nisu ni deca, jer je dosta njih već priključeno prvim timovima. Na primer, David Đokić već nastupa za Mladost iz Lučana, Sava Radanović duže vreme brani u Grafičaru i debitovao je za Crvenu zvezdu, Vojin Marinković je bio na pripremama sa prvim timom Partizana, a tu je i Veljko Popović. Oni već polako ulaze u seniorski fudbal. Jako su dobri i talentovani, na njima je da nastave da rade i treniraju. Siguran sam da imaju lepu perspektivu. Ono što je važno, sve ovo što se desilo dobro je i za srpski fudbal, jer pokazuje da imamo generaciju koja u budućnosti može da nosi A selekciju.
fss.rs
* Čini se da je ova selekcija puna potencijala, da li ste razmišljali o tome da još nekog uvrstite na spisak?
– Već imamo širi spisak, grupu od oko 30, možda i više igrača koji su od prvog dana bili u ovom procesu i niko nije otpisan. U ovom trenutku pravila UEFA su takva da je broj ograničen, videćemo kako je za Svetsko prvenstvo, još ne znam… Jasno je da ne mogu svi da budu na konačnom spisku, pa smo se mi kao stručni štab opredelili za taj okvir. Naravno, vrata nikome nisu zatvorena. Sve zavisi od njih samih – od partija koje pružaju i načina na koji se nameću. Nije u pitanju samo učinak na terenu, već i ponašanje, pa i komunikacija sa sudijom – sve se gleda. Na nivou Saveza radimo i na uključivanju dece iz dijaspore, kako bismo proširili bazu i dobili što veći izbor kvalitetnih fudbalera. Trenutno su sa nama trojica iz inostranstva – brat od Lazara Samardžića Tadija, koji igra u Herti, David Vajagić iz Volfsburga i Adrijan Stanković iz Rapida iz Beča – koji su dodatno podigli nivo igre. U narednom periodu nastavićemo da pratimo što veći broj igrača, kroz akcije i prijateljske utakmice, kako bismo na kraju izabrali najbolje. Još uvek nije precizirano da li će konačan broj biti 18 plus 3 ili 20 plus 3 golmana, ali cilj je jasan – da okupimo najbolje što Srbija ima u ovom trenutku.
* Čini se da je hemija u ekipi jako dobra, da li imate blizak odnos sa igračima?
– Sigurno da svega ima. Kada govorimo o uzrastu od 16-17 godina, to su ipak pubertetske godine. Imam i ćerku tog godišta i znam kroz šta prolaze. Nisu još uvek zreli ni kao momci ni kao igrači, ali smo se od prvog dana trudili da uspostavimo jasne kriterijume i sistem vrednosti. Kod mene je jasno šta podrazumeva pravilno ponašanje i isto tako kodeks reprezentativca kojeg svaki igrač mora da se pridržava. Sa druge strane, trudim se da budem tolerantan, jer razumem ih i ja sam bio u njihovim godinama. Pokušavao sam da pristupim i kao trener, ali i kao roditelj i psiholog – Ne samo ja, nego ceo moj stručni štab, uključujući ne samo rad na terenu, već i mentalni razvoj. Tokom ovih godinu i po dana uspeli smo da uspostavimo interne standarde na nivou grupe. Postoji jasan pravilnik koji moraju da poštuju ako žele da budu deo reprezentacije, kako na terenu, tako i van njega. Generalno sam zadovoljan. Bilo je povremeno manjih odstupanja, ali su se trudili da se ponašaju profesionalno. Šta je suština zapravo? Da ih pripremimo za ono što ih čeka u narednih nekoliko godina, kada odu u velike evropske klubove. Važno je da budu spremni ne samo za igru od 90 minuta, već i za sve što prati profesionalni fudbal – odnos prema obavezama, poštovanje autoriteta, način života, ishranu i sve ostalo što dolazi uz taj nivo.
* Imate li neke rituale pre ili posle meča?
– Nemam neke posebne rituale. Recimo, tokom prvog kruga kvalifikacija posetili smo manastir Kovilj, a kasnije i manastir Svetog Vasilija Ostroškog na Banjici. Verujem u Boga, u fudbalu se vodim onim ‘koliko mu daš – toliko ti se vrati’. Ne volim da se pozivam na sreću, smatram da ona mora da se zasluži. Prosto, kad radiš pravilno, odozgo ti to vrati. Mislim da smo bili profesionalci od prvog dana, vredno smo radili svi zajedno… Na kraju krajeva, to smo naplatili u ovom momentu, završili i izveli to na pravi način.
fss.rs
* Anegdota koju ćete pamtiti za vreme kvalifikacionog turnira?
– Pogodio sam rezultat protiv Švajcarske, zapisao sam 2:0 u svesci, samo nisam pogodio strelce. Pred svaku utakmicu pravim neku vrstu vizualizacije, zamišljam tok meča i na kraju zapišem ishod. Tako je bilo i protiv Malte, kada sam upisao 4:0 i upravo tim rezultatom smo pobedili. Naravno, ne uspevam uvek da pogodim – protiv Belgije sam promašio, uvek se trudim da razmišljam pozitivno. Verujemo u igrače, u grupu i u stručni štab, kao i u ono što radimo. Tokom prethodnih godinu i po dana izgradili smo naš model igre i zadovoljan sam načinom na koji su igrači usvojili zahteve i kako su ih ispunjavali. Sigurno da su nam na ovom putu pomogli i ovi jaki turniri, posebno onaj u Portugalu prošlog septembra, koji smo osvojili. Tamo smo igrali protiv Italije, Škotske i Portugala, a kasnije i dve utakmice sa Rusijom. Bilo je i dobrih i loših rezultata, ali svi ti jaki protivnici su nam pomogli da sazrevamo. Čovek kad pobedi, onda misli da je najbolji. Međutim, porazi su ti iz kojih se izvlače najvažnije pouke i prilika da se napreduje i bude bolji u narednim utakmicama.
* Težak i nesrećan poraz od Beligije, kako ste nakon toga uspeli da podignete psihološki ekipu i pripremite za utakmicu koja je bila “biti ili ne biti”?
– Radi se o grupi izuzetnih karaktera i dobrih momaka, od kojih mnogi već igraju u velikim klubovima po Srbiji. Imamo i igrače iz inostranstva koji su dodatno podigli kvalitet. Ipak, turnirski sistem sa utakmicama na svaka tri dana je veoma nezgodan i taj poraz je psihološki dosta uticao na njih, što je i normalno za njihov uzrast. Na toj utakmici dali smo tri gola i dva puta se vraćali iz negativnog rezultata, što pokazuje da je bilo i dosta dobrih stvari. Iskreno, posle meča sa Belgijom nisam želeo da im ukazujem na greške, iako ih je bilo mnogo, posebno individualnih koje su protivniku praktično poklonile pobedu, ali sam im zato pokazao dobre. Pred tu utakmicu pripremili smo i motivacioni video u kojem smo ih podsetili na sve ono što smo radili od početka – koliko su kvalitetni kada veruju u sebe i saigrača, kada prosto pomažu jedni drugima. Napravili smo takođe i nekoliko rotacija, jer je u ovakvom ritmu nemoguće da jedan igrač iznese sve utakmice, što nam je sigurno donelo rezultat. Konsultovao sam se i sa selektorima koji imaju iskustva sa ovakvim takmičenjima i to nam je pomoglo da donesemo prave odluke. Pričao sam sa Krivokapićem, Damjanovićem, Lukovićem, takođe i sa Gordanom Petrićem. Jako je nezgodno igrati utakmice na tri dana i sigurno da jedan igrač ne može da odigra 270 minuta u tako kratkom periodu od 7 dana. Ono što je najvažnije – svi igrači su prihvatili ulogu i bili smo pravi tim. Uvek im govorim da ovo nije individualni sport, već kolektivni i da moraju da budu u službi ekipe. Razumem da niko nije srećan kada ne igra, ali tražim da to nezadovoljstvo pokažu na pravi način – na terenu. Često citiram Gvardiolu koji kaže “hoću da Foden bude ljut”, to je u redu – Budi ljut, izađi na teren i pokaži treneru da je pogrešio. Nijedan trener neće stavi lošeg igrača. Zašto ja ne bih stavio najbolje igrače da igraju? Možda nekad mogu da pogrešim, ali… Mislim da su shvatili moje poruke. Na toj utakmici protiv Švajcarske pokazali su karakter i odigrali možda najbolju utakmicu od kada sam selektor. Ona je imala veliku važnost, posebno i za njihove karijere i za karijere svih nas. Pogotovo sad kad prvi put idemo na Svetsko prvenstvo. Bili su svesni važnosti, ali sam im i rekao: “Nemojte se opterećivati, ne morate ništa. Možete mnogo, ali u životu se ništa ne mora -osim da se umre, samo izađite i pokažite da ste bolji od njih”. Mislim da ni u jednom trenutku nije dovodila pobeda u pitanje. Takođe smo im kroz video materijal prikazali put prethodnih generacija – od omladinaca koji su sa Ljubinkom Drulovićem postali prvaci Evrope, do ekipe Veljka Paunovića koja je osvojila Svetsko prvenstvo. Verujem da je i to dodatno uticalo na njih i pomoglo im da pruže maksimum.
fss.rs
* U kojoj meri je euforija sada prisutna među igračima?
– Iskreno, nisam se čuo sa njima nakon svega. Imamo zajedničku grupu u kojoj sam im još jednom čestitao na ostvarenim rezultatima, pa pretpostavljam da euforija postoji. Ipak, nisam neko ko se time vodi. Znam da nas očekuju jako bitne stvari. Što se mene tiče, spuštamo loptu na zemlju i spremamo se za ono što nas čeka. Imamo velike ciljeve i velike ambicije, ali neka to ostane na nivou grupe, kao neki interni dogovor. Najveće ciljeve imamo za Svetsko, ali nije dovoljno samo da pričamo – moramo i da se spremimo, radimo i treniramo. U narednih šest meseci imaćemo prijateljske utakmice, to smo se dogovorili sa Savezom, kako bismo što spremniji dočekali to takmičenje i na pravi način predstavili naš fudbal i zemlju. Imamo i naše “zlatne orliće”, koji su nam zvezda vodilja. Daćemo sve od sebe. Ne volim da obećavam ništa, nisam čovek koji obećava, ali uradićemo sve što je do nas da obradujemo naciju.
* Omladinska reprezentacija je takođe ostvarila veliki uspeh plasmanom na Evrospsko prvenstvo u Velsu ove godine, kakve su Vaše predikcije?
– Ovom prilikom čestitam igračima i selektoru Gordanu, sa kojim sam bio u stalnom kontaktu i pratio njihove rezultate. Posle naše utakmice sa Švajcarskom svi smo iščekivali njihov ishod – Kadeti u svlačionici, mi u kancelariji, prateći dešavanja. U jednom trenutku pisalo je 1:0 za Poljsku, pa je gol poništen. Bili smo svi u ‘nokdaunu’, ali ubrzo je Cvetković postigao pogodak za 1:0. Dok sam vodio naš meč, čuo sam komentare sa klupe o tome šta rade omladinci, jer su igrali u isto vreme. Svima nam je bilo izuzetno drago zbog njihovog uspeha. Gordan Petrić i ja smo proveli dosta vremena zajedno i mogu da kažem da ima veoma kvalitetnu ekipu. Mnogi od tih igrača već nastupaju u ozbiljnim inostranim klubovima i na dobrom su putu da izgrade značajne karijere. Iako su mladi, pokazuju veliki potencijal. Plasman među osam najboljih ekipa Evrope je veliki uspeh i iskreno verujem da mogu da odu do kraja. Naravno, najteže iz priče preći na delo, ali kad pogledam sve te igrače verujem da mogu da nas obraduju i dajem im punu podršku.
fss.rs
* Selektor Veljko Paunović često njegovom pojavom pruža podršku mlađim reprezentativnim kategorijama, šta to za Vas predstavlja?
– Želim da istaknem da smo od prvog dana, posebno od dolaska Paunovića, imali veliku podršku. Pred prvu utakmicu sa Kiprom došao je u svlačionicu u Sportskom centru Fudbalskog saveza Srbije, pružio podršku momcima i zagrlio svakog, sigurno da je to nama mnogo značilo. Prvenstveno meni kao treneru i mlađem kolegi, a značilo je i igračima.
* Koju poruku želite da pošaljete mladim igračima kada je u pitanju njihov razvoj i budućnost u fudbalu?
– U fudbalu ne postoji juče, postoji danas i sutra. Uvek kažem: ‘Niko ne čita stare novine, niko ne gleda šta je bilo juče. Danas je sadašnji trenutak, sutra je novi dan’. Fudbal je kao i život – konstantno dokazivanje i potvrđivanje svojih vrednosti. Zato je važno da ovi momci nastave dobro i kvalitetno da rade, da se razvijaju na pravi način. Poseduju kvalitet i talenat, a verujem da Srbija, ne samo kroz ovu generaciju, već i kroz omladinske i mlađe uzraste, ima svetlu budućnost i veliku perspektivu.
