Jesen je jedan od perioda kada ljubitelji prirode odlaze u šume u potrazi za pečurkama. Ipak, ono što mnogima predstavlja omiljenu sezonsku aktivnost može da bude izuzetno opasno ukoliko se jestiva gljiva zameni otrovnom. Stručnjaci upozoravaju da neke vrste mogu da izazovu ozbiljna oštećenja jetre i bubrega, dok se prvi simptomi trovanja ponekad pojavljuju tek nakon više sati.
Prema upozorenju Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Vojnomedicinske akademije (VMA), bez dobrog poznavanja gljiva i pomoći iskusnog poznavaoca ne treba se upuštati u njihovo branje.
Posebnu opasnost predstavlja činjenica da otrovne i jestive vrste mogu imati slične karakteristike, zbog čega je njihova zamena jedan od najčešćih uzroka trovanja.
Koje su najopasnije pečurke u Srbiji?
Na području Srbije raste više otrovnih vrsta gljiva, među kojima su neke i smrtonosne.
Kako se navodi na sajtu Nacionalnog parka Kopaonik, među otrovnim gljivama koje se mogu pronaći na tom području nalaze se zelena pupavka, smrdljiva pupavka, panterovka, muhara i ludara.
Zelena pupavka Foto: Printscreen
Posebno je opasna zelena pupavka (Amanita phalloides), koja spada među najotrovnije gljive u našoj zemlji.
Ova vrsta sadrži amatoksine, otrovne supstance koje mogu da izazovu teško oštećenje jetre, a trovanje može da ima smrtni ishod.
Problem je što se opasnost ne može pouzdano proceniti samo na osnovu izgleda pečurke. Zbog toga stručnjaci upozoravaju da neiskusni berači ne bi trebalo da sakupljaju samonikle gljive namenjene ishrani.
Simptomi trovanja ne moraju da se pojave odmah
Jedna od najvećih opasnosti kod trovanja pečurkama jeste činjenica da osoba može da se oseća dobro satima nakon što je pojela otrovnu gljivu.
Prema podacima VMA, simptomi zavise od vrste gljive i otrova koji ona sadrži.
Kod pojedinih trovanja tegobe se pojavljuju već nakon 30 minuta do tri sata, a najčešće uključuju mučninu, povraćanje i bolove u stomaku.
Međutim, kod težih trovanja prvi simptomi mogu da se pojave nakon dužeg perioda, od nekoliko sati do više dana. Takva trovanja mogu da izazovu ozbiljna oštećenja jetre i bubrega.
Kod trovanja zelenom pupavkom posebno je opasno to što se nakon početnih stomačnih tegoba može razviti teško oštećenje unutrašnjih organa.
Zbog toga odsustvo simptoma neposredno nakon obroka ne znači da je pečurka bila bezbedna.
Postoje opasne zablude o prepoznavanju otrovnih pečuraka
Među beračima se godinama prenose različiti saveti o tome kako prepoznati otrovnu pečurku. Ipak, mnogi od tih postupaka nemaju naučno utemeljenje i mogu da dovedu do opasnih grešaka.
Kako se navodi u upozorenju VMA, nije tačno da se otrovnost pečurke može utvrditi tako što će se kuvati sa srebrnom kašikom, belim lukom ili pirinčem.
Takođe, nije pouzdano verovanje da je pečurka bezbedna ukoliko je jedu životinje.
Životinje mogu drugačije da reaguju na određene otrovne materije, pa činjenica da su pojele neku gljivu ne znači da je ona bezbedna za ljude.
Stručnjaci naglašavaju da se otrovnost ne može pouzdano proveriti ovakvim narodnim metodama.
Da li kuvanje može da uništi otrov?
Još jedna česta zabluda jeste da će otrovne pečurke postati bezbedne ukoliko se dovoljno dugo kuvaju ili prže.
Međutim, prema upozorenju američkog Nacionalnog centra za kontrolu trovanja Poison Control, termička obrada ne čini otrovne pečurke bezbednim za jelo.
Foto: Gary Roebuck / Alamy / Profimedia
To znači da se ne treba oslanjati na kuvanje, prženje ili druge načine pripreme kao zaštitu od trovanja.
Stručnjaci upozoravaju i da fotografije, kao ni iskustvo sa gljivama iz drugih geografskih područja, nisu dovoljni za pouzdanu identifikaciju samoniklih vrsta.
Šta uraditi ako posumnjate na trovanje?
Ukoliko se nakon konzumiranja samoniklih pečuraka pojave mučnina, povraćanje, dijareja, bolovi u stomaku ili drugi neuobičajeni simptomi, neophodno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Ne treba čekati da se simptomi pogoršaju, jer pravovremeno lečenje može biti presudno za ishod trovanja. Ne treba samostalno izazivati povraćanje niti pokušavati kućno lečenje bez saveta zdravstvenog radnika.
U Srbiji se građani i zdravstveni radnici mogu obratiti i Nacionalnom centru za kontrolu trovanja VMA, čiji je dežurni toksikolog dostupan 24 sata dnevno na broj 011/360-84-40.
Ukoliko su ostali delovi pečuraka ili pripremljenog obroka, korisno je sačuvati ih za stručnu identifikaciju, bez odlaganja odlaska lekaru.
Stručnjaci podsećaju da je najvažnije pravilo jednostavno: pečurke čija vrsta nije pouzdano potvrđena od strane stručnjaka ne treba koristiti u ishrani.
