“OTAC PONEKAD DOĐE, NI KESU SMOKIJA IM NE DONESE!” Roditelji napustili 3 ćerke, baka i deka im zamenili sve, a sada ih je zadesila NAJVEĆA TRAGEDIJA (VIDEO)

Zbog zanemarivanja dece i neizvršavanja roditeljskih obaveza, Centar za socijalni rad u Leposaviću je pre desetak godina starateljstvo nad tri devojčice dodelio babi i dedi Jovanović iz sela Kijevčići. Porodicu je nedavno pogodila nova tragedija, kada je nakon kraće bolesti preminula najmlađa unuka Teodora, ostavivši veliku prazninu u životu svojih baka i deke.

“Muka jeste, ali moramo zbog njih, moramo da ih izvedemo na pravi put“, bile su reči dede Radmila Jovanovića, koji je sa suprugom Draginjom preuzeo starateljstvo nad tri unuke.

Devojčice su odrasle bez roditeljske brige, a pre desetak dana porodicu je zadesila najteža tragedija – jedna od tri unuke je preminula.

Životna borba i teret starateljstva

Deda Radmilo se za Kurir televiziju prisetio trenutka kada je preuzeo brigu o deci nakon što su ih roditelji napustili:

– Rekao sam ženi: “Pa makar imao jednu ruku i jednu nogu, ja ću ovu decu da izdržavam.” I tako je i bilo. Otac i majka su im živi, ali kao da nisu. Otac ponekad dođe, prođe tuda, ali deci ni kesu smokija ne donese – rekao je kroz suze.

Iako su pokušavali na sve načine da im obezbede normalno detinjstvo, pre deset dana ostali su bez jedne unuke. Radmilo slomljenog srca dodaje da nje više nema, ali da borba ne sme da prestane:

– Znam da moram da nastavim da radim ono što sam radio i dok je ona bila živa. Borićemo se nekako, koliko nam Bog da snage.

Baka Draginja ne može da sakrije suze. Provela je dva meseca u bolnici u Beogradu, bdijući nad nepokretnom i nesvesnom unukom koja se borila za život:

– Teško mi je, moram bar malo da izađem iz kuće da se isplačem i iskukam, tako mi je lakše. Muž me grdi, viče na mene da ne kukam pred decom, ali ja ne mogu da izdržim. Provela sam sa njom dva meseca u Beogradu. Ležala je nepokretna, nesvesna, non-stop je spavala i za ta dva meseca nije oka otvorila. Nije ni jela, ni pila, ništa… Za to vreme, ove dve devojčice me zovu odavde, plaču i viču: “Daj, baba, dođi kući” – kaže Draginja.

Odrastanje bez roditelja i osećaj praznine

I pored strašnih uslova života i gubitka sestre, bliznakinje Tina i Nina imaju svoj put sa kojeg ne žele da skrenu. Svesne su žrtve koju su baka i deda podneli za njih:

– Mi smo jako male došle kod babe i dede. Oni su nas oduvek voleli kao da su nam pravi roditelji, pa uz njih nismo ni osetile potrebu za ocem i majkom, jer su nam njih dvoje zamenili sve. Ipak, kada u školi vidiš drugare koji idu sa svojim roditeljima, osetiš prazninu jer shvatiš da ti tvoji nisu bili tu tokom odrastanja – iskreno je rekla jedna od bliznakinja.

Uprkos tugovanju zbog gubitka sestre, devojčice moraju da misle na budućnost, a ovih dana su polagale i prijemni ispit za srednju školu:

– Hvala Bogu, prijemni je super prošao. Planiram da upišem smer za prehrambenog tehničara ili pekara u Leskovcu. Odmalena sam volela da mesim kolače i da pomažem babi u kuhinji – navela je druga bliznakinja.

Kao i uvek, ekipa Kurir televizije je pokazala humanost i porodici Jovanović uputila prvu pomoć, uz iskrenu nadu da će se javiti još dobrih ljudi koji žele da pomognu ovim hrabrim devojčicama i njihovim starateljima da prebrode najteže dane.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir.rs