“Otac je poginuo na dan našeg rođenja, dok je slavio što je dobio sinove blizance” Martina život nije mazio, ali on sada čini nešto za šta mu kažu “svaka čast”

Ja i moj brat blizanac ostali smo bez oca čim smo došli na ovaj svet. Majka nas je napustila i preudala se. Odgajali su nas i podigli baba i deda. Kako bismo preživeli, naučili smo zanat, a onda sam ja počeo i da izrađujem ikone i poklanjam ih našim svetinjama na jugu Srbije radi zdravlja i spasenja moje porodice.

Ovako počinje priču za Kurir Martin Toše Veljanović (39) iz Bujanovca, koji izrađuje likove svetaca na specijalnom debelom papiru, koje daruje našem narodu i pravoslavlju u tim krajevima.

Ništa bez zanata

– Rodili smo se u proleće, 8. aprila 1985. Istog dana otac nam je nastradao. Pričali su nam da je bio toliko srećan što je dobio sinove blizance da je napravio veliko slavlje gde se i pucalo iz vatrenog oružja. Poginuo je na dan našeg rođenja. Ostali smo samo s majkom, a onda nas je i ona napustila. Preudala se. Od nemaj kude ja i brat smo još kao deca morali da naučimo zanat da bismo mogli da preživimo. Živeli smo s babom i dedom. Završio sam za auto-mehaničara, a usput sam naučio i bravariju. Da nije zanata, ne bi moglo ni danas da se živi – priseća se teških trenutaka Martin, koji radi za minimalac i na tehničkom pregledu automobila, pa nastavlja:

– Naš deda i otac su poreklom iz sela Žuželjica. Kako bismo oživeli to mesto odakle i mi vučemo korene, zadržali sećanje na dedu i nikad neviđenog oca, želeli smo da ovdašnjem narodu koji iskreno veruje samo još u Boga podignemo ogroman svetleći pravoslavni krst u porti crkve. On je simbol vere i opstanka naših ljudi u tom mestu, jer su se svi razbežali odavde. Ko gde – za Beograd, Novi Sad uglavnom.

Podigao krst od 13 metara

Martin kaže da je krst visok 13 metara, a širok šest. Tada je Martin počeo i da daruje poklone našim svetinjama na jugu Srbije – ikone.

– Posle rodnog sela oca, i ostala sela u okolini Bujanovca su poželela da dobiju svoj krst. Tako sam s bratom napravio njih šest za šest različitih sela. Žuželjici sam poklonio i četiri ikone da ljudi imaju i gde da se mole. To je rad na debelom papiru s gvozdenim ramom koji je ručno napravljen. Još tri ikone smo podelili i drugim selima. I kažem, ko god želi, može da mi se obrati, vrlo rado ću izraditi ikone i dati. Crkvi i Bogu se ne naplaćuje. Ovo je za zdravlje moje porodice i za spasenje – ističe Veljanović.

Inače, za jednu ikonu majstoru treba tri dana.

– Dimenzije su sto sa 80. Specifične su po tome jer neke imaju svetleći ram izrađen od gvožđa, metala s led trakom unutra koja osvetljava Bogorodicu, Svetog arhangela Mihaila. Ikone ne prodajem, smo ih poklanjam!