U gradski autobus ulazi tročlana porodica – majka očigledno penzionerka, njen sredovečni sin i njena sestra. Majka se sporije kreće, te je oboje drže pod ruku. U drugoj ruci, svo troje drže gomilu kesa u kojima nema- šta- nema
Konačno, svo troje sedoše. Sin, naizgled grubijan, sa viškom kilograma, u uflekanom kombinezonu, nabreklih mišića, razbaškario se na stolici, maksimalno raskrečivši noge. Pored njega, starija gospođa sa štapom u desnoj ruci, zamoli ga jedva čujnim glasom da malo pomeri nogu, piše Informer.
– Šta je, bre? – upita sin čačkajući nos.
– Boli me noga, a Vi ste svoju prislonili uz moju – skoro šapatom će starica.
– Šta si rekla!? О`š da ti zalepim šamarčinu? – dreknu sin, stežući pesnice i unoseći se starici u lice.
– Sine, nemoj! Šta to pričaš? Kakvi šamari? Ajde, smiri se – umeša se njegova majka autoritativno.
To je za sinčića bio zakon. Odjedanput se pretvorio u mirnu”bubicu”.
– Ajde, sine, sedi ovde preko puta nas – nastavi umilnim glasom njegova majka, kao da ga hipnotiše.
Ali, ne lezi vraže. Taman kada smo svi u autobusu pomislili da su se strasti smirile, sin dreknu:
– Š`a bre oće ona? Pa, ne mogu da sedim skupljenih nogu к`o neka baba! – i svima nam pokaza kako bi to izgledalo.
Na sledećoj stanici starica je ustala i došavši do izlaznih vrata, na trenutak se okrenula u njihovom pravcu, klimajući glavom kako bi izrazila negodovanje. Čim su se vrata otvorila, brže-bolje je iizašla napolje, vidno uplašena.
– Vidi onu, vidi onu, klima glavom i gleda nas! – poče rođaka da ”potpaljuje vatru”, pokazujući na staricu koja je tada stajala na stanici.
– Ajde, vas dvoje dosta više, gleda vas ceo autobus… – pomirljivo će vedra majka sredovečnog sinčića.
Na sledećoj stanici, svo troje su, ruku pod ruku, krenuli ka izlazu, dok je rođaka uporno ponavljala:
– Ej, ona klima glavom! Ma, trebalo je da joj lupiš šamarčinu – reče rođaka svom sestriću.
– Ma, kakavu šamarčinu!? Drugi put ćete vi taksijem, a ne autobusom – začu se majčin glas razuma.
Kurir.rs/Informer
BONUS VIDEO:
00:34
