Специјално тужилаштво у Приштини подигло је оптужницу у одсуству против осам особа окривљених да су наводно починили кривично дело “ратни злочини против цивилног становништва”, почињеног у Ђаковици током сукоба на Косову и Метохији пре 27 година.
У одсуству су оптужени М. К, В. М, Д. Р, З. Д, Ц. Б, М. И, С. С. и С. К. Према оптужници, они су “окривљени да су од 24.03.1999. до 31.03.1999. године, у Ђаковици, током операције великих размера, делујући у саизвршилаштву и координацији са полицијским, војним и паравојним структурама, починили убиство, протеривање цивилног становништва, уништавање и пљачку њихове имовине”.
У саопштењу тужилаштва се наводи да постоји основана сумња да је током ове операције српске полиције, паравојних и војних снага убијено 65 цивила, а 12 других је нестало.
Тужилаштво је предложило Основном суду у Приштини да се суђење одржи у одсуству, пошто су оптужени недоступни правосудним органима у Приштини.
Последњих година, посебно током 2025. године, у Приштини је забележен осетан пораст у броју суђења у одсуству.
Фонд за хуманитарно право у Приштини саопштио је да су током прошле године на Косову и Метохији вођени кривични поступци у 50 предмета против 154 припадника српских снага оптужених за ратне злочине. Ово укључује и 24 оптужнице у одсуству против 120 окривљених у одсуству.
Током 2025. године, Специјално тужилаштво у Приштини подигло је 15 нових оптужница. Од тога, 10 су оптужнице у одсуству.
У прошлој години, Специјално одељење Основног суда у Приштини је донело укупно 10 пресуда за ратне злочине. У овим случајевима 10 особа је осуђено, а једна је ослобођена оптужби.
У три предмета, окривљени су осуђени у одсуству максималном казном затвора од 15 година.
Аутор извештаја Фонда за хуманитарно право за 2025 годину, адвокат Амер Алија, каже да видљив пораст у броју поступака у одсуству треба да подстакне друштво и институције да дубље сагледају да ли се путем ових процеса испуњава истински циљ правде, расветљавање истине и обезбеђивање правде жртвама, или се ствара стварност где правда остаје више формално процедуралног типа.
“Правда не може да се измери само бројем оптужница или бројем пресуда, већ поверењем да је процес био правичан, потпун и разумљив за жртве и за целокупно друштво”, навео је Алија.
