Na današnji dan 1979. godine SZO (Svetska zdravstvena organizacija) objavila je da je u svetu iskorenjena bolest pod nazivom variola vera, odnosno velike boginje. Bio je to prvi takav proglas u istoriji jer se radilo o jedinom slučaju u kojem je neka bolest potpuno iskorenjena.
Velike boginje su virusna bolest koja pogađa samo ljude i poznata je još od antičkih vremena. Bolest počinje visokom temperaturom, glavoboljom i bolovima u telu, a nakon nekoliko dana zaraženi razvijaju crvene tačke na koži koje se pune tečnošću, a kasnije postaju kraste. Osip je bio čest na licu, rukama i nogama, a ostavljao je ožiljke nakon oporavka.
Svaka treća osoba zaražena ovim virusom umirala je. Tako je bilo u antičkom Egiptu i Grčkoj, potom u srednjem veku, a tokom 17. i 18. veka boginje su odnele još više života u nekoliko velikih epidemija.
Edvard Džener – čovek čiji je rad spasao „najviše ljudi na svetu“
Bolest je slobodno harala sve dok engleski lekar Edvard Džener nije izmislio prvo vakcinu. Džener je bio lekar koga je posebno zabrinjavala ova bolest, a jednog dana je primetio da devojke iz njegovog susedstva koje rade sa stokom gotovo nikada ne oboljevaju od velikih boginja. To ga je navelo da zaključi da su te devojke, upravo zato što su izložene sličnom virusu (kravljim boginjama), razvile imunitet na variolu.
Svoju teoriju ubrzo je sproveo u delo i time ne samo da je spasao svet od velikih boginja, već je postavio temelje imunologije. Reči „vakcinacija“ i „vakcina“ potiču upravo iz njegovog vremena, a naziv dolazi od latinskog pojma za kravu – vacca. Džener je sve to otkrio 1796. godine, dakle, gotovo čitav vek pre institucionalizacije modernih nauka.
Velike boginje su nakon Dženera postepeno postajale sve manje važna bolest, da bi do kraja 19. veka u Evropi postale irelevantne. Ipak, mnogi nisu želeli da priznaju Dženerova dostignuća, smatrajući njegov rad bizarnim. Širili su glasine da Džener ljude pretvara u krave umesto da ih leči, što je bio devetnaestovekovni ekvivalent teorijama zavere koje danas kruže društvenim mrežama.
Bolest je harala u drugim delovima sveta sve do 1960-ih, kada je SZO pokrenula niz kampanja vakcinacije, nagoveštavajući da smo na korak do potpunog istrebljenja bolesti. Poslednji slučaj prijavljen je u Sudanu 1977. godine, a dve godine kasnije SZO je ponosno izjavila da je ta bolest stvar prošlosti.
Masovna vakcinacija i kod nas
Jugoslovenske vlasti tog vremena uključile su se u kampanju i sprovele masovnu vakcinaciju u državi. Vakcinacija je bila obavezna. Roditelji koji ni po koju cenu nisu hteli da vakcinišu svoju decu na kraju su morali da popuste jer je vakcinacija bila uslov za upis deteta u školu. Ova metoda omogućila je vlastima da uspešno sprovedu vakcinaciju.
Tada su u gradovima širom Jugoslavije neki tvrdili da je reč o „komunističkom teroru“ sa ciljem da pobiju svoje stanovništvo, da su vakcine prebrzo razvijene i potencijalno smrtonosne, te da velike boginje uopšte ne postoje, već da su ih izmislili Amerikanci ili Rusi.