Kodi Miler-Mekintajer je i zvanično završio svoju misiju u Crvenoj zvezdi. Posle dve sezone provedene na Malom Kalemegdanu, američki plejmejker je spakovao kofere i putem društvenih mreža se oprostio od crveno-belog dresa. Dao je apsolutno sve od sebe, vukao je ekipu napred kada je bilo najteže, ali kada se podvuče crta, ostaje utisak da su se kockice jednostavno tako složile da je ukupan rezultat morao da bude bolji.
Prekaljeni as se na rastanku obratio navijačima i klubu porukom u kojoj se zahvalio na ukazanom poverenju, svestan posebne veze koju je izgradio sa tribinama.
Kodi Miler Mekintajer, Detalj sa utakmice kk Crvena zveda-kk Pariz 36 kolo košarka Evroliga (Foto- Aleksandar Dimitrijević-Sportal)
Kada je u leto 2024. godine stizao iz Baskonije sa oreolom najboljeg asistenta Evrolige i čoveka koji je redovno beležio tripl-dabl učinke, očekivanja su bila ogromna. Projektovan je da bude apsolutni lider i to je breme koje je Kodi hrabro preuzeo na sebe. Ipak, u mnogim trenucima tokom protekle dve godine, delovalo je da ovom sjajnom igraču na parketu nedostajalo više “sledbenika” koji bi ga ispratili u viziji.
Kodi Miler Mekintajer sa dečakom, Košarka Crvena zvezda-Spartak, Detalj sa utakmice polufinala košarkaške lige Srbije, foto Aleksandar Dimitrijević_Sportal
Nije tajna da Crvena zvezda u ovom periodu nije beležila kontinuitet rezultata koji se očekivao. Česte promene trenera direktno su se odrazile na igru prvog plejmejkera – svaki novi šef struke imao je svoju filozofiju i praktično je želeo da napravi “svog Kodija”. U takvom sistemu, gde su se uloge, saigrači i taktički zahtevi stalno menjali, Miler-Mekintajer je često morao da se prilagođava na uštrb svoje prepoznatljive igre, ali ni u jednom trenutku nije bežao od odgovornosti.
Ostavio je srce na terenu
Kodi Miler Mekintajer, Detalj sa utakmice kk Crvena zveda-kk Pariz 36 kolo košarka Evroliga (Foto- Aleksandar Dimitrijević-Sportal)
Da li će ga Delije pamtiti? Apsolutno. Zvezdina publika prepoznaje kada neko “ostavi srce” na terenu, a Kodi je radio upravo to. Borio se, trpeo udarce, igrao preko granice bola i uvek imao maksimalno poštovanje prema grbu koji nosi. Ljubav je bila obostrana – navijači su ga voleli, a on im je vraćao nesebičnim zalaganjem na svakom pedlju terena.
Međutim, ostaće taj mali znak pitanja i osećaj nedorečenosti, isključivo zbog činjenice da njegov ogroman trud nije bio krunisan većim klupskim uspesima u elitnom takmičenju. Kodi Miler-Mekintajer odlazi iz Zvezde kao igrač koji je maksimalno pošteno odradio svoj ugovor i kao vrhunski profesionalac kog će Mali Kalemegdan uvek poštovati, ali i kao simbol jednog turbulentnog perioda u kom je jedan čovek pokušao da povuče čitav voz, često ostajući bez prave podrške.
