Iako se često smatraju prirodnim i bezbednim, javne izvorske česme u Beogradu nisu uvek ispravne za piće, upozoravaju stručnjaci, koji ističu da čak i dobri laboratorijski nalazi ne garantuju potpunu bezbednost vode.
Rezultati najnovijih analiza pokazali su da je 15 uzoraka fizičko-hemijski neispravno, dok 29 uzoraka nije zadovoljilo mikrobiološke kriterijume.
Stručnjaci objašnjavaju da problem nije samo u samom kvalitetu vode, već i u stanju česama i izvorišta. Zbog toga, čak i kada su laboratorijski parametri u granicama dozvoljenog, voda može biti ocenjena kao nebezbedna za upotrebu. Dodatni problem je što se voda sa ovih izvora koristi u “sirovom” obliku, bez ikakvog prečišćavanja i dezinfekcije.
Na teritoriji Beograda jasno su izdvojene česme na kojima voda NIJE za piće. To su: Hajdučka česma, Miljakovački izvor, Sveta Petka na Kalemegdanu, Sveta Petka u Rakovici, Milošev konak i izvor u Višnjici.
S druge strane, analize su pokazale da je voda za piće sa sledećih izvora: Stubica, Zorina česma, Jajinci, Sveta Petka u Železniku, Higijenski zavod Grabovac i Točkić u Barajevu.
Nadležni iz Zavoda poručuju da izvorska voda ne bi trebalo da bude osnovni izvor za snabdevanje vodom za piće. Iako su na mnogim česmama postavljene table sa upozorenjem “Voda nije za piće”, dešava se da ih nesavesni pojedinci uklanjaju, zbog čega građani ostaju bez važnih informacija.
Program kontrole kvaliteta podrazumeva redovno ispitivanje 17 javnih česama sa izvorskom vodom tokom cele godine, i to dva puta mesečno, dok se u prigradskim naseljima kontrola sprovodi jednom mesečno u periodu od aprila do septembra.
Stručnjaci savetuju građane da se pre korišćenja vode sa izvora informišu o njenoj trenutnoj ispravnosti. Ukoliko se voda nosi kući, preporuka je da se čuva isključivo u čistoj i dezinfikovanoj ambalaži, u frižideru, i da se potroši u što kraćem roku.
Kurir.rs/Blic
