U Vranju je u kamernoj sali Pozorišta „Bora Stanković“, u sredu održana promocija knjige „Lekari Vranjanci školovani na evropskim univerzitetima“, autorke prim. mr sci. med. dr Marine J. Janjić.
Kamerna sala vranjskog Pozorišta bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Prisutne je pozdravila predsednica Podružnice Srpskog lekarskog društva u Vranju doktorka Gordana Đorđević, specijalista ginekologije i akušerstva. Ona je istakla da je doktorka Marina Janjić uložila ogroman rad i trud da sačuva od zaborava lekare Vranjance koji su školovani na evropskim univerzitetima.
„Ovo je knjiga o Vranjancima lekarima koji su rođeni u drugoj polovini XIX veka, ljudima iz uglednih vranjskih trgovačkih i zanatskih porodica, ljudima od imena i roda koji su vođeni željom da steknu najnovija medicinska znanja, odlazili u Evropu napustali Vranje, a posle završenih fakulteta vraćali su se u Vranje i na Balkan i svojim znanjem, svojim radom menjali istorijski tok kako Vranja tako i cele Srbije. To su bili veliki humanisti i patriote koji su učestvovali u Balkanskim ratovima, Prvom svetskom ratu, prošli golgotu sa narodom i ranjenicima preko Albanije, Krfa i Solunskog fronta“, podsetila je dr Đorđević.
Lekari Vranjanci školovani na evropskim univerzitetima Foto: Kurir/T.S.
Primarijus doktor Zoran Vacić, predsednik Sekcije za istoriju medicine Srpskog lekarskog društva, počasni član Akademije medicinskih nauka SLD ističe da je knjiga izuzetno značajna ne samo za Vranje nego za proučavanje istorije medicine u Srbiji.
„Ova izuzetno koncipirana knjiga doktorke Marine Janjić kroz biografije četrnaest lekara, trinaest lekara i jedne lekarke, njih trinaest je rođeno u Vranju, a četrnaestog je Vranje posvojilo doktora Dragoljuba Mihailovića, dala je veoma lep prikaz razvoja naše medicine u ovom delu Srbije. Samim tim ta knjiga postaje značajna i za proučavanje istorije medicinena nivou cele države. S druge strane doktorka Marina je uspela da napravi jednu veoma interesantnu stvar, a to je da kroz priču o lekarima, njihovom školovanju o njihovim porodicama o njihovom radu, da i nešto što bi mogli nazvati i socijalnom istorijom ovoga kraja. Mi kroz biografiju lekara recimo iz porodice Stajić saznajemo o velikoj porodici Stajić, onda saznajemo o razvoju Vranja o stvaranju tih bogatih porodica koje su verovale da je jedini kapital koji postoji u stvari znanje zbog toga su svoju decu usmeravali da idu na studije u strane zemlje, nažalost tada kod nas nije bilo fakulteta da se obrazuju. Oni su se opet vraćali i donosili ono što je veoma važno svoje iskustvo, svoje znanje i omogućavali su na taj način nekim potonjim generacijama da odlaze da se školuju. U jednoj rečenici ova knjiga je izuzetno značajna ne samo za Vranje nego za proučavanje istorije medicine u Srbiji“, naglasio je dr Vacić.
Profesor Miroljub Miša Stojčić osvrnuo se na knjigu sa stanovišta arhiviste napominjući da su vranjske porodice stvarale istoriju ove varoši, a njihovi potomci školujući se, stvarali su bogatije i Vranje i istoriju Srbije.
„U to vreme dubokih previranja u malobrojnim bogatim vranjskim trgovačkim i zanatlijskim porodicama rađaju se deca koje će ove imućne porodice školovati uglavnom na evropskim univerzitetima i koje će se svojim radom ne samo odužiti svom narodu svojoj Srbiji već će je i zadužiti. Tako su ove porodice stvarale istoriju ove varoši a njihovi potomci otisnuvši se u svet, školujući se, stvarali su i bogatije i Vranje i istoriju Srbije“, kaže profesor Miroljub Miša Stojčić.
Autorki doktorki Marini Janjić ovo je treća knjiga iz istorije medicine. „ Prvu sam posvetila ginekologiji, druga je retrospektiva svega što sam ja uradila za 30 godina bavljenja naučno istraživačkim radom to su prilozi za istoriju medicine, a treća je Lekari Vranjanci školovani na evropskim univerzitetima. Reč je o četrnaestoro lekara, naše istraživanje je pokazalo da ih je četrnaestoro, ali mi uvek pravimo otklon jedan da ih je možda i više, među njima je i jedna žena. Rođeni su u periodu neposredno pre i posle oslobođenja Vranja od Turaka, to je XIX vek. Bogate trgovačke porodice su smogle snage i procenile da bi svoju decu trebali da usmere prema medicini tako da su ih školovali u Pragu, zatim u Beču, Berlinu Strazburu, Parizu i da ne nabrajam to su njihova kretanja i gradovi u kojima su se školovali, kasnije završavali i specijalizacije. Ipak govorimo o jednom periodu, zašto su otišli u Evropu zato što u Srbiji nije bilo Medicinskog fakulteta on je osnovan tek 1920 godine, a oni su tada već bili u punoj snazi i radili su. Ovo nisu samo lekari, ovo su i zdravstveni poslenici ovo su ljudi koji su iz Evrope doneli u Srbiju evropske manire, ponašanje, evropsku kulturu. To su ljudi koji su ne samo lečili naš narod nego su i unapredili apsolutno srpsku medicinu osnivanjem brojnih organizacija mislim na sekcije Srpskog lekarskog društva, zatim Liga protiv tuberkuloze u periodu između dva svetska rata kada je tuberkoloza pre toga i u tom periodu bila veliki problem. To su lekari koji su i ratnici bili i učesnici Balkanskih i Prvog svetskog rata neki od njih i Drugog svetskog rata, lekari koji su se ipak uvek vraćali svom Vranju neki su u Vranju službovali neki od njih nikada nisu, neki kratkotrajno, neki su ceo svoj radni vek proveli u Vranju, ali i oni koji su na strani bili uvek su mislili o zdravlju svojih Vranjanaca i angažovali su se na sve moguće načine da unaprede zdravstveno stanje vranjskog stanovništva“, navodi autorka.
Knjiga je obogaćena brojnim fotografijama koje su svedok tog nekog vremena kada su oni i rođeni, vremena kada su se školovali, vremena kada su radili. „Ima divnih fotografija iz operacionih sala iz 1907 godine na primer, ali i fotografija sa velikih skupova, prvog sastanka srpskih lekara u Beogradu 1904 godine. I one upotpunjuju apsolutno celu sliku o tom vremenu i ovim lekarima“, napominje dr Marina Janjić.
Ona kaže da je knjiga poklon Vranju i Vranjancima.
„Ovo je apsolutno jedan veliki poklon gradu, Vranjancima da upoznaju koga je vranjska kaldrma iznedrila, koga smo mi nekada imali, a koje smo možda malo i zaboravili o kojima se vrlo malo i zna, a motiv je unapređenje zdravlja pre svega, jer još je, parafraziraću malo, otac medicine Hipokrat rekao da upoznati prošlost, sagledati sadašnjost i predvideti budućnost to je zadatak lekara. Tako da ja sebe pronalazim eto i u tome da kroz istraživanje prošlosti spoznam i način lečenja i borbu koju lekari uvek imaju borbu koju imaju pre svega sami sa sobom a onda i profesionalnu borbu“, ističe dr Janjić.
Kurir.rs
