NEMAČKI kancelar Olaf Šolc izrazio je protivljenje zahtevu novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa da države NATO-a povećaju svoje odbrambene budžete na 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP), preneo je portal Focus Online.
Foto: Profimedia
U decembru je Trampov tim obavestio evropske zvaničnike da će nova američka administracija insistirati na tome da svaka članica NATO-a obavezno izdvaja 5% svog BDP-a za odbranu. Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, napomenuo je da odbrambeni troškovi treba da značajno premaše trenutnu granicu od 2%.
Šolc je ukazao da bi za Nemačku to značilo približno 200 milijardi evra godišnje za odbrambene izdatke. U poređenju s tim, trenutni federalni budžet Nemačke iznosi oko 490 milijardi evra.
– To su ogromna sredstva. U praksi bi to značilo ili mere štednje u iznosu od 150 milijardi evra godišnje, ili zaduživanje u istom iznosu, ili kombinaciju te dve mere. Zbog toga smatram da je bolje usredsrediti se na već dogovoreni put, koji je definisan u okviru NATO-a – izjavio je Šolc.
Šolc je dodao da NATO trenutno ima jasnu proceduru koja definiše ciljeve jačanja sposobnosti odbrambenog saveza. Takođe je istakao da Nemačka mora više doprineti bezbednosti, naglasivši da je Berlin tokom poslednjih godina skoro udvostručio svoje odbrambene troškove, koji sada iznose gotovo 80 milijardi evra godišnje.
Na samitu NATO-a u Vilnusu 2023. godine, članice su se obavezale da troše minimum 2% BDP-a na odbranu. Prema podacima alijanse, trenutno 23 od 32 članice NATO-a ispunjavaju taj kriterijum.
Rusija i NATO
Rusija je više puta izrazila zabrinutost zbog aktivnosti NATO-a u blizini svojih zapadnih granica. NATO je ove mere predstavio kao deo strategije „obuzdavanja ruske agresije“.
Kremlj je naglasio da Moskva nikome ne preti, ali će obratiti pažnju na svaki potez koji bi mogao ugroziti njene interese.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u intervjuu američkom novinaru Takeru Karlsonu detaljno objasnio da Moskva nema nameru da napada države NATO-a, naglašavajući da u tome ne postoji nikakav smisao.
