IZA mog čuđenja što postojim na ovom svetu, krije se i čuđenje pred ovim ogromnim svetom, za koji ne znamo ni zašto je nastao, ni kuda vodi njegovo širenje.
Foto: Goran Čvorović
Tako je govorio francuski mislilac Edgar Moren koji je preminuo proteklog vikenda u 104. godini života. Bio je antropolog, sociolog, filozof, pisac i filmski stvaralac. Smatrao se filozofom i sociologom teorije kompleksnosti. Njegova istraživanja bila su posvećena “složenom”, odnosno “kompleksnom mišljenju”. U Francuskoj ističu da je vodio izuzetno bogat i raznovrstan život, nalik svom delu.
Poslednjih godina naglašavao je važnost osvešćivanja zajedničke sudbine svih ljudi u doba globalizacije. Ukazivao je na opasnost od nuklearnog rata, ali i dominacije profita. Isticao je potrebu za reformom znanja, naglašavajući da ljudi ne treba samo da menjaju svoj način života, već i svoj način razmišljanja.
– Ne treba samo da se odreknemo potrošnje beskorisnih stvari i vrednosti koje su isključivo plod mašte, već moramo da se vratimo onome što je suštinski ljudsko, odnosima među ljudima i zajedničkom životu – govorio je.
Zalagao se za stvaranje pravednijeg društva.
– Čovečanstvo prolazi kroz period istorije koji je ispunjen opasnostima, ali istovremeno i velikim tehničkim i naučnim obećanjima – naglašavao je Moren.
Još od najranijeg detinjstva često se suočavao sa smrću, što je u njemu razvilo snažan osećaj humanosti i važnosti opredeljenja ka pravednom životu. Tek u poznim godinama je otkrio da mu je lekar koji je porađao njegovu majku zapravo spasao život na rođenju. Kada je imao deset godina, majka mu je umrla od srčanog udara, a ubrzo nakon toga i sam se teško razboleo.
Godine 1941. pristupio je Komunističkoj partiji i uključio se u Pokret otpora. Tada je uzeo pseudonim Moren umesto Naum (Nahoum), što je bilo njegovo pravo prezime pri rođenju. Posle rata se udaljio od ideja Francuske komunističke partije iz koje je na kraju bio i isključen.
Preživeo je Drugi svetski rat, a teško se razboleo i u 41. godini života, što je snažno uticalo na njegova razmišljanja o prolaznosti tela i duha. Glavna pitanja kojima se bavio bila su ona koja bi trebalo da zaokupljaju svakog čoveka: ko sam, ko smo i šta je čovek u svetu.
Godine 1950. zaposlio se u francuskom Nacionalnom centru za naučna istraživanja (CNRS). Njegova istraživanja bila su usmerena na sociologiju filma. Proučavao je dodirne tačke stvarnosti i imaginacije u sedmoj umetnosti. Snimio je čak i film “Hronika jednog leta” zajedno sa rediteljem i etnologom Žanom Rušom. Pored filma, Edgar Moren se oprobao i u drugim umetničkim formama, poput književnosti i poezije.
Godine 1977. objavio je prvi tom svog kapitalnog dela “Metoda”, koje je na kraju doseglo više od dve hiljade stranica. Naučni svet je u tome prepoznao vezu sa Dekartovom “Raspravom o metodi”, a u ovom ostvarenju Moren je želeo da izgradi teorijske principe koji bi usmeravali razvoj ljudskog znanja.
U svojim promišljanjima svesno je povezivao fiziku, biologiju, sociologiju, antropologiju, politiku, etiku i humanističke nauke, nastojeći da kroz “Metodu” razbije disciplinarne granice koje, kako je smatrao, usitnjavaju znanje na uske specijalnosti.
To delo se smatra “raskršćem filozofije i nauke” i poziva na uspostavljanje veza između različitih oblika znanja i na sagledavanje stvarnosti u njenoj punoj složenosti, kakav je i svet sam po sebi.
