Индијски министар одбране Раџнат Синг посетио је Москву раније овог месеца да би учествовао у раду 21. Међувладине комисије за војску и војну сарадњу и присуствовао примопредаји ратног брода који је Русија изградила за потребе његове земље.
Синг се сусрео и са руским председником Владимиром Путином и, како преносе индијски медији, изјавио да је пријатељство две државе “више од највише планине и дубље од најдубљег мора”.
Рекао је да његова земља не само што наставља блиске контакте са Русијом, већ и настоји “да продуби и прошири сарадњу са њом, упркос огромним притисцима јавне и приватне природе на Индију”
Претње санкцијама и њихова реализација
Мада Синг није прецизирао о којим притисцима је реч, јасно је да је мислио на чињеницу да САД и ЕУ траже од Њу Делхија да осуди интервенцију Москве у Украјини, те дипломатски и економски изолује Русију.
Вашингтон је чак недавно увео санкције против 19 индијских предузећа за које сматра да својим новцем или производима доприносе руском ратном напору.
Индијски новинари пишу и да су западне дипломате тражиле од њихове владе да забрани приказивање руске телевизије “РТ” у Индији.
Иначе, Индији је још пре пандемије коронавируса било прећено санкцијама због њених поруџби против-ваздушног система “С-400 тријумф”, али влада те многољудне државе ипак није одустала од његове куповине, као што ни сада не одустаје од крупних набавки руске нафте.
Трговина нафтом
У 2021. години, пред руску специјалну војну операцију у Украјини, Индија је од највеће земље света пазарила само два одсто нафте коју је те године увезла. Међутим, већ у 2023, удео Русије у индијском увозу тог енергента је скочио на близу 40 процената, јер је Москва свом азијском партнеру нудила нафту “урал” по цени мањој од конкурената за девет до 14 процената.
Русија је тако претекла све земље Персијског залива и постала највећи страни снабдевач Индије, чија је влада суштински заинтересована за то да набавља црно злато по најнижим могућим ценама како би зауздала инфлацију и одржала јавни ред и мир.
Политика несврстаности
Када је реч о дипломатији, важно је имати на уму да Индија има дугу традицију несврстаности и снажне историјске везе са Совјетским Савезом. Иако последњих година настоји да оствари јаче економске и војне односе са САД, она без пардона наставља да одржава дипломатске контакте на највишем нивоу са Русијом.
То се види из Синговог боравка у Русији, али и посете Москви премијера Нарендре Модија у јулу ове године и његовог састанка са председником Путином током трајања самита БРИКС-а у Казању, у октобру.
Влада дугогодишњег премијера Модија, зарад развоја привреде и супротстављања растућем утицају Кине у Јужној Азији, настоји да привуче крупне америчке инвестиције и сарађује са Вашингтоном у оквиру војнополитичког блока Квадрилатерални форум о безбедности (који је усмерен на обуздавање војног деловања Пекинга у Тихом и Индијском океану). Међутим, јасно је да она жели да очува суверенитет и независност у спољнополитичком одлучивању.
Баланс између Истока и Запада
Приврженост неутралности види се и из њене политике везане за куповину наоружања из иностранства, у којој је приметно настојање да се одржи сарадња са Москвом и Вашингтоном.
У 2020, у склопу настојања да продуби односе са Вашингтоном и умањи зависност од набавки из Русије, индијска влада је наручила америчке хеликоптере “сихок” и “апач” вредне три милијарде долара. У 2023, премијер Нарендра Моди је током посете Вашингтону најавио куповину америчких дронова “предатор Б”, комуникационе опреме и разних врста бомби и ракета укупне вредности 3,9 милијарди долара.
Једна од великих набавки у скоријој прошлости била је и куповина (нових) десет авиона “боинг П-8 посејдон”, који могу да служе за извиђање, али и да носе противбродско и противподморничко наоружање.
Даље, Њу Делхи последњих година повећава број и сложеност морнаричких и ваздухопловних вежби са америчком војском у Индијском океану, и оне сада обухватају све, од заједничких патрола и спасавања на мору, до амфибијских операција, одбране бродова од напада из ваздуха и заједничког лова на непријатељске подморнице.
Све то је израз настојања владе у Њу Делхију да парира све већем присуству кинеских војних ефектива у том океану и растућем економском и политичком упливу Пекинга у државе јужне Азије које су традиционално у сфери утицаја Индије, попут Шри Ланке и Малдива.
Мада удео Русије у индијским набавкама наоружања из иностранства последњих година опада, оружје и опрема руског порекла и даље заузимају највећи проценат онога што користи индијска армија.
Такође, Њу Делхи је 2021. са Москвом потписао и дугорочни договор о техничкој војној сарадњи који је учврстио њену позицију најважнијег спољног снабдевача Индије. Наиме, министар одбране Синг је у Москви разговарао са домаћим колегом Андрејом Белоусовим о детаљима спровођења тог десетогодишњег споразума. Споразум би, поред набавки, требало да омогући успостављање производње појединих врста наоружања у Индији по руским лиценцама.
Један од пројеката у склопу тог плана, на пример, јесте повећање броја компоненти који се производе у Индији за моторе “АЛ-31ФП”, који се уграђују у борбене летелице “СУ-30МКИ”, а које по руској лиценци склапа домаћа компанија “Хиндустан еронаутикс лимитед”.
Сухоји, као и апарати “миг-29К”, ударна су песница индијског морнаричког ваздухопловства, које за допуну горива користи и руски летећи танкер “иљушин-76”.
Министар Синг је у Калињинграду присуствовао и преузимању вишенаменске ракетне фрегате “тусхил”, која је изграђена у тамошњем бродоградилишту “Јантар” за потребе индијске морнарице. Она у свом саставу, рецимо, поред носача авиона руске производње, има и шест дизел подморница совјетског, односно, руског порекла класе “кило.” Њу Делхи је склопио и уговор за изнајмљивање руског апарата на нуклеарни погон класе “акула” за три милијарде долара, који би требало да буде испоручен следеће године.
Нормализација односа са Кином?
Видно је, дакле, да суочена са великим економским и војним јачањем Кине, влада у Њу Делхију настоји да продуби војну, политичку и економску сарадњу са Вашингтоном, али да упркос томе не жели да поремети досадашње одличне односе са Москвом.
Апсурдно је и штетно по саме САД да у односу на државу огромног људског и економског потенцијала каква је Индија врши политику присиле и кажњавања санкцијама, када од ње очекује сарадњу у зауздавању Кине, свог највећег стратешког такмаца.
То само може присилити поносне Индијце да остваре зближавање са Пекингом и тако умање потребу за ослањањем на САД.
Ублажавање напетости између Кине и Индије у вези сложеног пограничног спора у Хималајима већ је приметно – премијер Моди и кинески председник Си Ђинпинг управо су се (након четири године преговора на нижим инстанцама) у руском граду Казању срели по први пут од смртоносног инцидента између кинеских и индијских граничара у долини Галван 2020. године. Усагласили су да се спусте тензије у скоро три и по хиљаде километара дугом пограничном појасу. Већ наредног месеца, у новембру, уследио је састанак министара иностраних послова две земље на маргинама самита Г-20 у Бразилу.
Поправљање веза са Кином за Индију је битно и у смислу привлачења страних инвестиција, док су за Пекинг бољи односи са Њу Делхијем императив због све дубље технолошке и економске изолације у коју је плански гурају САД и њихови европски и азијски савезници.
