OD ŠKOLSKIH KLUPA DO EVROVIZIJE! Ovo je PRAVO LICE momaka iz grupe Lavina, koja večeras predstavlja Srbiju na Evroviziji: Luka je pao NA KOLENA, ne pušta… (VIDEO)

Grupa Lavina, ovogodišnji predstavnik Srbije na Evroviziji, već danima je jedna od glavnih tema širom Evrope, a posebno u Nišu, gradu iz kog dolaze momci koji su svojim drugačijim zvukom, autentičnim nastupom i hrabrim muzičkim izborom uspeli da privuku ogromnu pažnju javnosti.

Ekipa Republike posetila je njihov rodni grad iz kog je Lavina krenula da se zahuktava ka velikoj evropskoj sceni i razgovarala sa ljudima koji ih poznaju mnogo pre evrovizijske euforije – njihovim nastavnicima, profesorima, trenerima, ali i građanima koji ih večeras bodre svim srcem.

U Osnovnoj školi “Kole Rašić”, koju su pohađali Luka i Pavle Aranđelović, dočekala nas je nastavnica geografije Jadranka Kostić, koja je Pavlu bila i razredni starešina. Sa mnogo emocija i ponosa prisetila se dečaka koje je poznavala mnogo pre nego što ih je upoznala cela Evropa.

– Nisu se oni nešto posebno razlikovali, osim po tome što su bili jako kulturni, lepo vaspitani dečaci. Ono po čemu ih pamtim i čega se najviše sećam jeste da su uvek bili nasmejani. I to je ono što me je uvek dočekalo – osmeh. Čak i kada sam ponekad pokušala da budem stroga, to jednostavno nije bilo moguće. Dobri momci, druželjubivi, empatični, sve ono najbolje što jedan nastavnik može da poželi od učenika. Isti takvi su bili i pre nego što ih je upoznala cela Evropa. Oni jesu bili odgovorni, odlični učenici, završavali su svoje obaveze, ali su uvek bili i dobri drugari. Učestvovali su u svim dešavanjima u školi i uvek su bili nasmejani. Kada se setim tih prvih dana sa njima, prvo čega se setim jeste osmeh. I Pavle i Luka, uvek nasmejani – prisetila se nastavnica Jadranka.

Kako kaže, Luka i Pavle su još tada bili među omiljenim učenicima, ne samo kod nje, već i kod drugih nastavnika.

– Bili su odlični đaci, odgovorni, završavali su svoje obaveze na vreme. Ne znam da li im je geografija bila omiljeni predmet, to već morate njih da pitate, ali svakako su oni bili jedni od omiljenijih učenika kojih se rado sećam. Ne samo ja, nego i svi nastavnici iz kolektiva. Prosto je tako.

Iako tada nije mogla da pretpostavi da će jednog dana stići do „Evrovizije“, priznaje da je osećala da će u onome što izaberu biti uspešni.

– Nisam tada mogla da naslutim da će stići do Evrovizije, ali sam znala negde da će biti uspešni u čemu god da izaberu. Ovo nas je baš iznenadilo i obradovalo. Muzika je uvek bila njihov poziv. Bavili su se muzikom i bili su zainteresovani za muziku od malena. Samo nismo znali da će to biti ovoliko uspešno. Mislim da Evropa u njima treba da vidi, pre svega, lepo vaspitane momke, svoje, koji ne podležu stereotipima i koji su potpuno drugačiji. Meni se lično sviđa što oni drže do sebe, što to svoje ne daju. Trendovi su jedno, a mi smo ono što jesmo.

U školi se, kako nam je rekla, njihov uspeh doživljava gotovo porodično. Kada su pobedili na „Pesmi za Evroviziju“, emocije nisu mogli da sakriju ni nastavnici ni učenici.

– Prva reakcija kada sam videla da su pobedili na Pesmi za Evroviziju bila je ponos, iskreno. Kao da je moje dete uspelo i napravilo tako veliki uspeh. To smo svi osetili ovde u školi. Bili smo jako ponosni, pričali smo o tome, delili da se glasa i da se prati. Glasali smo, naravno, i sada čekamo polufinale. Navijački smo raspoloženi, a i deca koja su sada naši učenici isto znaju za njih i navijaju. Deca su oduševljena! Momci su bili ovde pre odlaska u Beč, deca su ih dočekala, vrištala, baš kao pravi obožavaoci. Svi čekamo da vidimo šta će biti, mada su oni za nas već pobednici – zaključuje nastavnica Kostić.

Put Luke Aranđelovića od školskih klupa do velike muzičke scene nastavio se na Fakultetu umetnosti u Nišu, gde je studirao klasičnu gitaru. Njegov profesor Miloš Janjić za Republiku kaže da je frontmen sada već popularnog benda od samog početka bio izuzetno posvećen i vredan student.

– Luka je studirao kod mene i na osnovnim i na master studijama na Fakultetu umetnosti u Nišu. Bio je, da kažem, od samog starta uzoran student, jako vredan i jako posvećen studiranju. Studirao je klasičnu gitaru, ko ne zna, iako u bendu samo peva, ne svira. Bio je student koji je jako puno napredovao od trenutka kada je upisao studije do završetka. Njegov diplomski završni rad bio je jedan od najboljih od svih studenata koje sam imao u klasi, tako da mogu da kažem samo sve najbolje o Luki kao studentu.

Profesor Janjić ističe da ga je Luka već pri prvom susretu ostavio utisak mladića koji zna šta želi i koji muzici pristupa ozbiljno.

– Moj prvi utisak o Luki je utisak koji ostaje i danas – da je on jedan jako kulturan, jako vaspitan mlad momak iz jedne dobre porodice, koji zna šta hoće i koji je oduvek gajio ljubav prema muzici, i klasičnoj, a i drugoj, kojoj se sada posvetio u punoj meri. Bio je uvek ambiciozan da izgura to što hoće.

Na pitanje da li je Luka bio tvrdoglav, profesor kaže da to ne bi tako nazvao, već da je reč o osobini koju imaju umetnici koji veruju u svoju ideju.

– Ja nisam imao utisak da je tvrdoglav. Što se tiče nas dvojice, mi smo uvek imali jedan odličan odnos. Svaki umetnik ima neku crtu da želi neku svoju ideju da izgura, što je u stvari jako dobro i što se vidi i danas. Inače oni ne bi bili tu gde jesu sada i ne bi tu vrstu muzike mogli da dovedu na Evroviziju da nisu bili uporni u tome. Tako da ja podržavam tu dozu individualizma koju je Luka uvek ispoljavao.

Posebno zanimljiva anegdota vezana je upravo za Beč, grad u kom se ove godine održava Evrovizija.

– Ne znam da li sam imao prilike već da pomenem, ali interesantna anegdota je da je Luka trebalo da upiše master studije u Beču, na konzervatorijumu. Stupio je u kontakt, ja sam ga povezao sa profesorom koji tamo predaje. Malo su se drugačije okolnosti razvile, tako da je, u svakom slučaju, sada u Beču, samo sa jednom sasvim drugačijom vrstom muzike. Izgleda da svi putevi ipak vode u Beč. Izgleda da je to bila sudbina, Beč je bio sudbina.

Profesor Janjić otkriva i da se na fakultetu za Lavinu navijalo organizovano, a posebno se osvrnuo na podršku porodice, posebno na koleginicu Jovanku Aranđelović, majku Luke i Pavla i profesorku klavira.

– Majka je tu uvek da podrži svoju decu. Mi smo zajedno navijali, majka je isto bila i na njihovim koncertima. Majka, kao svaka majka, mora da bude uz svoje dete. Roditelji uvek podržavaju decu u svemu. Glasali su i studenti i profesori, imamo i neke naše interne grupe gde smo ih podržavali i navijali da svi glasaju za njih. Mislim da je dosta ljudi sa fakulteta glasalo.

Govoreći o Lukinoj transformaciji na sceni, profesor ističe da se iza snažnog nastupa i hevimetal imidža krije miran i kulturan mladić.

– Ova vrsta muzike, hevimetal, jednostavno nosi jedan malo drugačiji imidž koji mora da bude malo grublji. Taj agresivniji nastup, kostimi, crna garderoba, šminka i tako dalje, uopšte ne moraju da imaju veze sa tim kako se neko oblači ili ponaša u javnosti svakodnevno. Luka je vrlo kulturan, fin mladić, čak i miran i tih. To je prava transformacija kada se on pojavi na sceni, kada nastupa sa bendom. Jednostavno, to je kao neka druga ličnost. Svako od nas možda ima dve strane.

Za kraj, profesor mu je poželeo ono najvažnije – dobar nastup i nastavak uspešne karijere.

– Poželeo bih mu sjajan nastup, kao i do sada. Nije bitan na kraju plasman, bitno je da skrenu pažnju na sebe, što svakako jesu. Želim mu puno sreće i na Evroviziji, i u Beču, a i dalje u karijeri – zaključuje profesor Janjić.

Da iza velike scene, reflektora i muzičke energije stoji i ozbiljna disciplina, potvrdio nam je trener Pavle Mitić, koji poznaje Luku Aranđelovića i Pavla Samardžića. U teretani u kojoj su zajedno trenirali, kažu da je Luka i van muzike pokazivao istu onu upornost koju publika danas vidi na sceni.

– Stvarno su fenomenalni momci i baš ozbiljno rade na svemu. Luka se bavi muzikom, a takođe je i profesor gitare. Radio je i ovde, držao grupne treninge, držao je i personalne, ako se dobro sećam. Išao je i na takmičenja u olimpijskom dizanju tegova, tako da je veoma posvećeno radio na sebi. Sada će sigurno više da se usredsredi na muziku i celu tu priču, što mi je, naravno, isto drago, ali je vrlo ozbiljan u svemu što radi. Pavla znam malo manje, on je malo ranije bio ovde, ali stvarno su super momci i baš mi je drago zbog svega ovoga – kaže Pavle Mitić, te dodaje:

– Momci su baš svestrani. Nije lako to postići, a očigledno je da rade to sa puno strasti i energije. Vidim da se već godinama dosta trude, posećuju puno različitih festivala i takmičenja, bave se i sportom, tako da treba imati želju za svim tim, strast i posvećenost. Stvarno su super momci. Svi ovde koji treniramo smo super momci i devojke, svi se lepo družimo. I on se tu uvek uklopio od početka.

Za razliku od profesora Janjića, trener kaže da kod Luke primećuje tvrdoglavost, ali u najboljem mogućem smislu – kao osobinu čoveka koji ne odustaje.

– Mogu da kažem da Luka jeste tvrdoglav. Sa neke strane vidimo da ponekad baš ume da zapne, čak i kad nekad to ne želi. Očigledno je da ima tu neku tvrdoglavost, ali u pozitivnom smislu. Ako nešto ne ide, okej, nećemo da stanemo, idemo do kraja. On je malo povučeniji dok trenira, to sam primetio, uglavnom je malo tiši, što je i pohvalno. Kada dođemo ovde, treba biti skoncentrisan i dati sve od sebe. Vidim da uglavnom uđe u tu neku svoju mirnu zonu. Nije previše komunikativan dok trenira, ali van toga jeste.